Zabava

​Budućnost bezbednog seksa

Vodim ljubav na krevetu koji visi iznad podijuma za ples. Ispod mene, ljudi plešu, pretvorili su se u jedinstvenu, pulsirajuću masu. Svuda oko mene su drugi kreveti, spojeni uskim prolazima, i pod električnim ljubičastim osvetljenjem mogu da vidim tela koja se izvijaju i grče, i ispuštaju uzdahe koje ne mogu da čujem od muzike.

Kada se još jedan par sruči na naš krevet, shvatam da nisam razmislila o tome kako se uspostavlja saglasnost kada je muzika toliko glasna. Uljezi se kotrljaju ka nama i tela nam se načas dodiruju. Vode ljubav odmah pored nas – mogu da osetim njihov ritam, mogu da osetim miris njihovog znoja. Naša četiri tela se paralelno sinhronizuju. Kada ona okrene glavu ka meni i pogledi nam se susretnu, prepoznajem poziv. Ushićujuće je. Ali suzdržavam se od nagona. Kako da dogovoriš protokole bezbednosti, kada ne možeš da čuješ onog drugog?

Teško je objasniti milienijumcima kako je bilo odrastati sa upozorenjima na televiziji o sidi i seksualnom obrazovanju usmereno samo na mnoge načine na koje seks može da te ubije, ali više to ne moram da činim. Prošle godine, Svetska zdravstvena organizacija je objavila svoj prvi globalni izveštaj o otpornosti na antibiotike, otkrivajući da gubimo poslednje utočište u borbi protiv gonoreje. Otpornost na antibiotike – pretnja za budućnost – jeste tu, i seks je jedno od njenih bojnih polja.

„Trebalo bi da popularišeš kostim zeca za seksualne susrete“, našalio se moj partner kasnije, kada smo izašli u hladnu noć San Franciska.

Seks u odelu osmišljenom za ograničenje zaraze zvuči apsurdno, dok se ne setiš koliko dugo je gumeni kostim bio predmet seksualne radoznalosti.

Naborano je i deluje kao tužni, izduvani rođendanski balon





Skrogard izaziva veoma malo seksualne radoznalosti. Ali to je možda veća prednost nego mana. Na kraju krajeva, nošenje gumenog odela je umetnost. A kada vodiš ljubav, poslednja stvar o kojoj želiš da brineš je da li ćeš oštetiti neko umetničko delo. Skrogar, za koga kažu da je gumeni ekvivalent rupe u posteljini, su u suštini tange sa prednjim otvorom za penis. Uparen sa kondomom, njegova svrha je da zaštiti čitav genitalni deo od onoga što u HBO-ovoj seriji Devojke nazivaju „stvari koje se talože pored kondoma„.

Skrogardovo srebrno pakovanje više podseća na grickalice nego na profilaktik budućnosti. Kada ga otvorim, izgužvan je i liči na tužni, izduvani rođendanski balon. Moj partner ga sumnjičavo gleda.

„Zašto je te boje“, pita on. „Potpuno mi je odvratan„.

Skrogard je za nekoliko nijansi drugačiji od njegove boje kože, i malo podseća na žuticu. Stvarno bi mu mnogo pomoglo da je bilo koje druge boje.

Kao i većina ljudskih bića, moj partner ima suštinsku odbojnost prema tome da izgleda smešno. Podsećam ga da to radimo u naučne svrhe. Apelujem na njegovu naklonost ka laboratorijskoj bezbednosti. Nagovaram ga. Preklinjem. Puštam neke stvarno uzbudljive porniće koje još nisam stigla da pogledam.

Da li je ovo zaista budućnost bezbednog seksa?

„Kreativna unapređenja zaštite kao što je Skrograd, iako ingeniozna i nova, zaživeće samo ako ih je lakše i manje neprijatno korisititi nego kondome“, kaže stručnjak za seksualno obrazovanje Rid Mihalko. „Kada u obzir uzmemo ljudsko ponašanje prilikom koriščenja fizičkih naprava za zaštitu tokom seksa, videćemo da budućnost bezbednijeg seksa leži u nanotehnologijama koje će pojačati iskustvo“.

On ne greši. Od 50 istraživačkih projekata projekata koje je finansirala Fondacija Bila i Melinde Gejts u kategoriji kontraceptivnih sredstava, 15 njih se fokusiraju na povećanje zadovoljstva, osetljivosti i provodljivosti toplote – i mnoga koriste nanotehnologiju, manipulaciju materijom na molekularnom nivou. Kada pogledate njihove predloge, osećate se kao da gledate kroz prozor mogućnosti za budućnost.

Jedna od mogućnosti je mnogo je mnogo izvodljivija nego što mislimo. Origami kondomi očekuju odobrenje Agencije za hranu i lekove tokom ove godine. Nazvani po načinu na koji se raspakuju, Origami kondomi su napravljeni od rastegljivog silikona koji omogućuje osetljivost po čitavom penisu tokom seksa. Dodatni bonus je što silikon nema miris i ukus, za razliku od mnogih dostupnih preventivnih prepreka.

Zašto je ovo toliko važno? Tokom poslednje decenije, napredak u tehnologiji kondoma uglavnom je bio fokusiran na razvoj materijala koji će se ponašati kao unapređene verzije tradicionalne gume. Gumeni kondomi su stanjeni na 45 mikrona, a 2007. godine se pojavio Viteks, prirodni lateks sa veoma smanjenim nivoom proteina koji izazivaju alergije. Poliizopren je dodat čisto sintetičkom svetu kondoma od poliuretana i polietilena, i debljina kondoma je smanjena na 20 mikrona. Zajedno, ova unapređenja su dodatno popravila osećaj, dok su zadržala efikasnost i pouzdanost. Ali kao što se u Silicijumskoj dolini zna, dodatna poboljšanja retko privlače nove mušterije – ako želite da budete šire prihvaćeni, potrebno vam je nešto novo.

Većina onih kojima je odobreno finansiranje idu baš na novotarije.

Hidrogelovi su u suštini molekuli vode zadržani u polimerskoj matrici. Rezultat toga je materijal koji je neverovatno elastičan, čvrst i sam se podmazuje, što mu omogućuje da luči lekove. Mnogo više liči na kožu nego lateks, i kod njega je ključno odrediti da li efikasno sprečava prenosivost.

Superlastomeri su nova klasa veoma rastegljivih i postojanih sintetičkih materijala koji bi mogli da odu mnogo dalje od sadašnjih sintetičkih materijala koje koristimo za kondome koji nisu od lateksa. Jedan od onih koji najviše obećavaju je poliglicerolski sebakat, poznatiji kao PGS, koji je originalno razvijen za obnovu mekog tkiva i organa. Osim toga što je veoma biokompatibilan, biorazgradjiv je i proizveden od materijala koji mogu da se recikliraju, pa ima ekološki pečat odobrenja.

Superlastomeri mogu da budu ključni za razvoj još tanje barijere od trenutnih polimera, i imaju zanimljiva termalna svojstva: jedna od mogućnosti je elastični polimer koji se aktivira toplotom i blago se sužava tokom seksa, i potpuno naleže na penis. Pomislite na plastičnu kuhinjsku foliju (koja je, uzgred, debela samo 12,5 mikrona, što je cilj koji verovatno nije sasvim nebitan kada su superelastomeri u pitanju).

Grafen je dvodimenzionalna forma ugljenika, poznata po svojoj čvrstini, elastičnosti i provodljivosti elektriciteta i toplote. Izolovan 2004, grafen je pre dve godine prvi put uspešno iskorišćen za stvaranje kompozitnih materijala, za koje se ispostavilo da su 500 puta jači od sirovih komponenti. U primeni za bezbedan seks, grafen bi bio obložen materijalima za zaštitu – baš kao goreteks tkanine i nepromočivi materijali – i kondomi bi bili oko 100 puta tanji od najboljih trenutno dostupnih kondoma, daleko više neprobojni i neverovatno čvrsti.

Ako se ovi kompozitni materijali od grafena pojave na tržištu, očekujte da vidite reklame u kojima će ga koristiti za podizanje automobila: „Kada si čvršći od tungsten karbida, potrebno ti je nešto jače od dijamanta (i sada znate zašto ne radim u advertajzingu)“.

Ali budućnost se ne sastoji samo od potencijala novih materijala. Nanotehnologija bi mogla da modifikuje nama poznate materijale u potpuno nova iskustva. Na primer, lateks je neverovatno hidrofobičan i monolitan, ali nano-teksturisanje bi moglo da podražava manje uniformnu teksturu, kao i da omogući da se na površinu nanese tanak film vode. Zbog toga će osećaj sa kondomom biti ne samo ljudskiji, već bi to moglo da umanji iritaciju koje izazva dodatno trenje tokom natprosečno dugačkog odnosa.

Zamislite kondom koji bi korisniku omogućio da održi erekciju

Velikim delom, uzbuđenje oko nanotehnologija uglavnom se vrti oko toga kako da podražavamo ono što znamo: ljudsku kožu, muskulatorno tkivo, i tako dalje. Ali postoji nekoliko pronalazača koji gledaju dalje. Barem dva dobitnika donacije pomenula su da istražuju mehanizam oslobađanja stimulanata na samim kondomima. Jedan od pomenutih stimulanata, glikozilirani proliferativni nitrični oksid, supstanca je koja, kada se apsorbuje, ispušta nitrični oksid u organizam, stimulišući protok krvi za povećano uzbuđenje tokom seksa. Zamislite kondom koji bi korisniku omogućio da održi erekciju, i na pravom ste putu. Obložen sa obe strane, obećava pravo zadovoljstvo za njega i nju. Pozdrav vazodilataciji!

Firac Pir i Andrju Kvitmejer iz kompanije Comingle.iorazvijaju prototip Električne jegulje, kondoma koji ima ugrađene provodnike za male trzaje stimulacije tokom seksa. Kada je ovaj duo prošle godine prvi put predstavio ovu ideju, reakcija je uglavnom bila negativna. Ali kao i Origami i istraživači koji traže način da u kondome ubrizgaju stimulante, tvorci Električne jegulje izgleda razumeju da za bezbedan seks u budućnosti nije dovoljna samo bezbednost i funkcionalnost.

Jasno je da počinju da se pomeraju granice onoga što nam je poznato kada je u pitanju bezbedan seks, što je od kritične važnosti ako želimo da se pojave inovativniji proizvodi na tom polju. A ti proizvodi su bitni; HIV možda viđe nije bezizlazna smrtna presuda kakva je nekada bio, ali antibiotička otpornost kod seksualno prenosivih bolesti je veoma stvarna i predstojeća opasnost u budućnosti. Moramo da se opremimo da bismo se uhvatili u koštac sa tim rizicima, čak i ako to znači da ćemo izgledati kretenski u gumenim tangama, dok potražnja ne uhvati korak s naukom.

Ovaj članak je deo serijala Tela i budućnosti, saradnje Motherboard-a i LadyBits-a. Pratite LadyBits na Tviteru i Fejsbuku.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh