Novosti online

​Дрога преко интернета доступна и најмлађима

„Био сам сморен, док су око мене сви скакали у трансу”, одговорио је Горан (37) на питање како се провео на гостовању чувеног ди-џеја електронске музике. Он је очигледно био међу малобројнијима, који те вечери на улазу у халу нису узели екстази, спид или ел-ес-де – неку од синтетичких дрога. Они многобројнији, који су уживали уз звуке техно-музике нису размишљали о штетним последицама наркотика. Вероватно нису чули ни за истраживања која су показала да су животиње којима је на располагању била неограничена количина амфетамина (популарног спида), ову дрогу користиле све док на крају нису угинуле. Животиње су сваки пут узимале већу количину а разлог је био депресија коју су осећале кад нису биле под дејством наркотика.

Забрињавају процене српске полиције према којима ће производња синтетичких дрога у илегалним лабораторијама константно расти. То ће за последицу имати већу понуду, а самим тим мању цену ове дроге, што ће је учинити још доступнијом него што је у овом тренутку, оцењено је у документу Процена претње од тешког и организованог криминала МУП-а Србије.

Ову дрогу тренутно може да купи скоро сваки ученик од џепарца. Према подацима полиције, на локалном тржишту таблета екстазија продаје се по цени од три до пет евра у Београду и Новом Саду, а до 10 евра у мањим срединама. Омасовљавању ове дроге у Европи, као и у Србији, погодује брз технолошки развој, пре свега коришћење друштвених мрежа. Према подацима Европског мониторинг центра за дроге и зависности од наркотика, у 2013. години утврђена је 651 интернет страница која је продавала легалне стимулансе.

„Интернет је нови вид комуникације за разне ствари, па тако и за набавку наркотика, али не толико илегалних, већ више легалних синтетичких супстанци које још нису на листама забрањених. Шифрираним порукама и сленгом може се доћи до ове дроге”, каже за „Политику” специјалиста психијатрије Мира Ковачевић, директорка Специјалне болнице за болести зависности.

Будући да на сваком кораку – на улици, у градском превозу и у аутомобилима –видимо грађане како куцкају поруке на својим „паметним” телефонима и таблет рачунарима намеће се питање колико зависност од интернета и друштвених мрежа „рађа” зависност од „синтетике”, и обрнуто. Да ли постоји свест о овом проблему?

Док број хероинских зависника стагнира, а кокаинских се смањује, све је више уживалаца амфетамина

„Интернет је ново поље које се отворило и за набавку психоактивних супстанци. С друге стране, зависност од смарт телефона, таблет уређаја и интернета која је све раширенија, у нашој средини није препозната као озбиљна претња. Ретко ко нам се јавља због те зависности, а на улици и у градском превозу видимо колико су млади посвећени тој врсти комуникације”, оцењује специјалиста психијатрије.

Подаци и анализе Специјалне болнице за болести зависности поткрепљују полицијске информације о повећаном коришћењу првенствено амфетамина у односу на друге врсте дрога. Док број хероинских зависника стагнира, а кокаинских се смањује, све је више уживалаца амфетамина. Користе их и млади, али и старији од 35 година. Најмлађи пацијент ове здравствене установе има 16 година, док горња старосна граница не постоји.

„То су стимулативне дроге које брзо исцрпљују организам и чешће се користе, повремено и уз неку другу дрогу. Малобројни су пацијенти који користе само синтетичке дроге. Обично их узимају у комбинацији с депресорима”, наводи директорка Специјалне болнице за лечење болести зависности.

Одговор на питање да ли је у Србији неко ухапшен због продаје дроге преко интернета нисмо од МУП-а добили ни после више од две недеље од када смо послали захтев. Није нам одговорено ни колико је синтетичких дрога заплењено прошле године у нашој земљи.

Масовно коришћење синтетичких дрога почело је шездесетих година прошлог века у САД. Спекулисало се да чувени музички хит „Битлса” из 1967. године „Луси на небу с дијамантима”, како гласи превод назива ове чувене песме, опева ел-ес-де, што је Џон Ленон тада више пута демантовао.

У Србију је ова дрога стигла скоро две деценије касније. Колико је тржиште овог наркотика узнапредовало, сведочи чињеница да се сада производи у „кухињским условима”. Некада је то била, народски речено – мисаона именица.

Сетимо се својевремено једне од највећих акција српске полиције и Безбедносно-информативне агенције (БИА), када је пре 13 година откривена највећа илегална фабрика за производњу синтетичких наркотика у Европи. Вредност нађене дроге и састојака за њено прављење била је процењена на више од 10 милиона евра, а као главног организатора овог нелегалног посла надлежни су навели лекара Милана Зарубицу. Наркотици су били намењени тржишту на Далеком истоку. Врхунски опремљене лабораторије које су откривене у Старој Пазови, Новој Пазови и Шимановцима радиле су око две до три године, а могућа зарада за то време од прављења и продаје синтетичке дроге коју је ова група водила износи око 50 милиона евра.

Илегалне лабораторије су сада, за разлику од Зарубичиног времена, све чешће у Србији. Само у једној акцији прошле године у Београду је заплењено више од 65 килограма ових наркотика, чија је вредност око 250.000 евра. Производња амфетамина и метамфетамина одвија се у изнајмљеним стамбеним и пословним објектима, а присутна је и тенденција измештања у руралне средине. Криминалне групе за ову врсту посла ангажују хемичаре. У кухињским лабораторијама за производњу ове дроге користи се врло доступна опрема, као што су ватросталне посуде, грејна тела, стаклена кухињска опрема, пластичне кофе, канте. Компоненте за производњу метамфетамина набављају се у апотекама и продавницама боја и лакова.

Организоване криминалне групе су мешовитог националног састава и чине их Срби, Црногорци, Турци, Бугари, Македонци и други, у зависности од земље порекла прекурсора, земље у којој се организује производња и тржишта на којима ће се вршити даља дистрибуција.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh