Уређаји које саобраћајна полиција користи за мерење брзине кретања возила, у народу познатији као радари, током прошле године на путевима Србије снимили су 263.024 возача који су прекорачили дозвољену брзину, што је отприлике број становника Ниша са све Бољевцем. Ову информацију „Политика” је сазнала у Управи саобраћајне полиције.

Нови ласерски радари најчешће вребају у насељу, где важи ограничење брзине 50 километара на час. Стоје поред пута на сталку или се постављају у службено возило које нема обележја полиције. Ови аутомобили паркирани су на скривеним местима широм градова и приградских насеља као и на путевима ван насеља на различитим локацијама. Радари „хватају” несавесне возаче најчешће у близини прометних саобраћајница, на мостовима…

Осим што откривају оне који прекорачују брзину ови уређаји и психолошки делују на возаче да поштују ограничења и смање гас. Према проценама саобраћајне полиције, брзина је главни узрочник чак половине саобраћајних несрећа са смртним последицама.

Нови радари не праштају – снимају и у секунди обезбеђују необорив доказ на суду – фотографију и видео-запис. На себи имају камеру, ласерски снимач, а све што њиме усликају бележе на меморијској картици. Надограђени су оптиком и софтвером, а полицајци после смене убацују у компјутер податке, који се не могу избрисати.

„Оптика омогућава квалитетан снимак на којем ће се јасно видети регистарска ознака возила. А софтвер све ’упакује’ у фолдер. Уложено је доста новца у тај систем”, каже за „Политику” Владан Николић, помоћник начелника Управе саобраћајне полиције МУП-а Србије.

Мада их знамо као радаре, српска полиција заправо користи лидарске уређаје, објашњава помоћник начелника. Лидар је оптички мерни инструмент који одашиље ласерске зраке који се одбијају од предмета и потом региструју у оптичком пријемнику. Други назив за лидар је оптички или ласерски радар. Полиција користи три врсте ових инструмената.

„Најпознатији су такозвани стационирани радари. Полицајци их носе са собом. Постављају их на троножац – сталак. На тај начин мере брзину”, каже Николић.

Он додаје да се локације на којима ће радар бити постављен одређују на основу аналитичких података безбедности у саобраћају. Посебно се обраћа пажња на места где су се дешавале саобраћајне несреће.

„Локација се не бира одокативно. Постоји разлог зашто је радар баш ту”, прича Николић.

Мимо ових, саобраћајци користе и такозване непреносиве стациониране радаре, каже наш саговорник. Он додаје да није тајна на ком месту у граду су инсталирани. Свако може, ако га баш интересује, да сурфовањем по интернету нађе њихове локације.

Најчешће на ауто-путу и Ибарској магистрали бахате возаче вребају и полицијска возила – пресретачи.

„Имамо и уређаје које користимо у овим аутомобилима. Они мере у покрету, најчешће на отвореном путу. У њихову опрему је доста уложено јер треба да омогуће квалитетне снимке за возило које је у покрету, а и резултати које смо прошле године постигли пресретачима су одлични”, каже Николић.

Власници возила често и не знају да их је „ухватио” радар. Изненаде се када им на кућну адресу стигне доказ у виду слике и позив да се у року од осам дана изјасне о идентитету особе која је критичног дана и времена управљала возилом снимљеним у прекршају.

„Суштина таквог поступања је безбедност у саобраћају. Комбинујемо активности. Некада радарску контролу најавимо у медијима и грађанима откријемо локације. И поред тога, имамо одређене резултате на тим местима”, каже Николић.

Сви мерни уређаји које полиција користи, морају бити одобрени, односно произвођач или дистрибутер мора поседовати уверење о типу мерила. Такође, ови уређаји се периодично морају баждарити.

МУП Србије стриктно води рачуна о прописаним роковима баждарења својих мерила те се не може десити да сте контролисани уређајем који није прописано одобрен, баждарен и неисправан, уверавају у овом министарству.

Корупција у саобраћајној полицији је стара бољка. Али Владан Николић сматра да су модерни радари, осим боље ефикасности и добро антикоруптивно средство.

———————————————————–

Висина казни

За прекршаје почињене у насељеном месту казне су строже. На пример, ако у граду возите од 51 до 70 километара на час и сними вас радар, запрећена казна је до 20.000 динара. Брзина већа од 71 километар шаље вас код судије за прекршаје и биће вам привремено изречена забрана вожње и уписани казнени поени.

———————————————————–

Како возачи избегавају радар

Прошло је време када су возачи у Србији веровали да окачен це-де о ретровизор одбија уклете зраке полицијског радара. Многи су често уместо крста или јелкице од чијег мириса ваниле заболи глава, качили на ретровизор компакт диск како би бацао одсјај и „спречавао” радар да измери брзину. Касније се на нашем тржишту појавио антирадар уређај „кобра” који су многи возачи инсталирали у своје аутомобиле. „Кобра” је стварно упозоравала звучним сигналом и лампицама возаче да наилазе на полицијску контролу. Међутим, променом закона полиција је почела да кажњава оне који имају ову справу у аутомобилу. Ако у возилу имате уређај који омета или упозорава на радар запрећена казна је од 15.000 до 30.000 динара.

Али и даље непревазиђено антирадар и антиполицијско упозорење је међусобна солидарност возача и – аблендовање једни другима.