Zabava

​Prisećamo se „Drakuline ćerke“, horor ljubavne priče o lezbejkama

Slika preko Wikimedia Commons

Ako ste ljubitelj horora, velika je verovatnoća da ste ljubitelj filma „Drakula“ iz 1931. godine, proslavljenog ostvarenja sa Belom Lugošijem u glavnoj ulozi koje je, zajedno sa „Frankenštajnom“ iz iste godine, alfa trenutak u filmskom žanru koji je i dalje daleko od svoje omege.

Vampirska tematika je, naravno, velika stvar u popularnoj kulturi i danas, ali možda ne znate da je „Drakula“ premijerno prikazan na Dan zaljubljenih. Filmovi sa natprirodnim elementima nisu imali prođu u Holivudu u ono vreme: mogli ste da se bavite užasima i moglo je da izgleda kao da imate duhove, grifone i gremline, ali kad bi se stiglo do poslednje rolne, morali ste da pokažete da je sve ljudskih ruku delo, kao što je u „Skubi Duu“ na kraju za sve bio kriv neki lik u kostimu.

Ali ne i „Drakula“. Bio je to horor do koske, tako da je PR pristup praktično bio: Hej, pa ovo je zapravo jedna ljubavna priča — o tome kako je ljubav jača od smrti!Sve ove budalaštine su zapravo jedna velika romantika. A? A? Ne baš, ali zato je film izašao za Valentinovo. Da ironija bude veća, „Drakula“ je dobio i drugi deo, neku vrstu nastavka, koji ne samo da je bio prilično romantičan, već i u romantičnom smislu progresivan. Mogao bi se nazvati pravom horor čestitkom za Dan zaljubljenih.

Film o kom govorimo zove se „Drakulina ćerka“, a 1936. godine ga je režirao Lambert Hiljer. Nema Lugošija, a ako se pitate kako je pripadnik soja neumrlih izrodio ćerku, samo napred, smislite neki fazon na račun nekrofilije i prihvatite to kao činjenicu. Priča počinje nekoliko trenutaka posle završnice filma iz 1931. godine. Tu mrtav leži ludak koji je voleo da jede paukove sa zemlje, a profesor Van Helsing, neposredno nakon što je zabio kolac Drakuli u srce, sad mora da se suoči sa novim problemom: policajci ga zatiču duboko u unutrašnjosti opatije i nameravaju da ga optuže za ubistvo. Ti jebeni panduri, a?

Van Helsing daje sve od sebe da se oslobodi optužbi, ali svo to zamlaćivanje ionako služi samo kao uvod u novu epidemiju: Drakulino dete, grofica Marija Zaleska, u tumačenju Glorije Holden, noću pohodi ulice, baš kao što je to pre nje radio njen ćale, u potrazi za stasitim ženskim žrtvama.

Slika preko Wikimedia Commons

Ili to je makar glavna premisa. Holden nije želela da ima nikakve veze sa tom ulogom, videvši šta je originalni film uradio Lugošijevoj karijeri, do kraja je osudivši na identični tip rola. Ta nespremnost za ulogu u njenoj izvedbi stvara mešavinu prezira i uzbuđenja. Ovo prvo primetno je u nekoj vrsti rezignacije zbog svesti o onome što sledi, odajući utisak iskustva, posebno ako ste vampir, ali se potonje manifestuje u nekim od verovatno najerotičnijih scena u ranoj istoriji filma. Grofica što je očigledno na njenom licu — želi da spušta usne na ove žene sa požudom koja mora da je šokirala neke posetioce bioskopa tridesetih i potpuno promakla nekim drugim.



Dijalog vrvi od aluzija na krv i menstruaciju — sugerišući da ova grofica voli perverziju, i što više krvi poteče, za nju je zabava veća.

Ali, budući da je to bila 1936. godina, Univerzalov studio je zahtevao izmene u scenariju kako bi se „izbegao bilo kakav nagoveštaj perverzne seksualne požude“, kako je to definisao šef studija Hari Zener. Gledamo čak kako grofica traži „lek“ za svoj vampirizam u psihijatriji, što je ne tako suptilan osvrt na činjenicu da se homoseksualnost u to vreme smatrala mentalnom bolešću. Bez obzira na sve, deo sa psihologijom evocira ozbiljnu stravu i užas, ali i pojačava vaše interesovanje za junakinju. Gledalac tako odjednom počinje da navija za groficu, uprkos tome što ona i dalje gomila žrtve. Ona je još i, prikladno, slikar, tako da od svog sluge traži da joj dovede devojku kao modela za akt.

Ta konkretna scena, kad grofica ne uspe da suzbije svoj nagon i počne da se šunja prema devojci zajedno sa kamerom ozbiljno je nabijena erotizmom. Model izgovara — uz uzdahe, praktično rečenice koje podsećaju na žargon „dobrovoljno nedobrovoljne“ igre i žurka počinje. A u slučaju da niste shvatili šta se tu zapravo dešava, kamera se pomera nagore kako bi pokazala masku na zidu sa izrazom koji je delom bezobrazni osmeh, a delom orgazmički grč.

Devojka uspeva da preživi susret sa groficom u njenoj jazbini, ali umire kasnije tokom propitivanja doktora Garta, od kog je grofica tražila savet u vezi sa njenim vampirizmom/lezbijanizmom. Poenta nije beznačajna: to, na neki način, modelu život oduzima „stara nauka“, kao da su njena stroga pitanja suviše iscrpljujuća — ponovo verovatno aluzija na to kako je profesionalna medicina u ono vreme anatemisala homoseksualnost.

Kasnije imate scenu kad grofica zavede Dženet, izabranicu srca doktora Garta. Sledi još erotičnija sekvenca koju ljubitelj filma vole da opisuju kao jedan od najdužih poljubaca koji se nikad nije desio. Usne im se ne dodiruju, ali raspoloženje, pogledi i uzajamna požuda su toliki da bi taj poljubac teško na kraju bio dostojan ovog nepoljupca. Najsličnije filmsko poređenje koje mi pada na pamet je tzv. multi-orgazmička sesija u „Personi“Ingmara Bergmana. Pogledajte nju ili pogledajte šta se dešava sa groficom i Dženet, i neće vam biti teško zamisliti Kupidona, Boga ljubavi, i Onana, zaštitnika masturbacije, kao drugare po piću.

Postoji i zanimljiv detalj u uvodnoj špici, koja sugeriše da je film inspirisan „Drakulinim gostom“ Brema Stokera, fascinantnim fragmentom za koji većina učenjaka tvrdi da je izbačen iz autorovog najraznovrsnijeg dela objavljenog 1897. godine. U njemu se neka osoba gubi u snegu i ukazuje joj se vampirica. Strah potiče više od okruženja, neumoljivosti prirode, hladnoće, a manje od susreta sa samim stvorenjem. Ako redovno pešačite po divljini, onda vrlo dobro znate da je jedno od najneprijatnijih iskustava susresti se sa drugim šetačem dok ste duboko u šumi. Ali uz Stokerovu fragmentarnu minijaturu i „Drakulinu ćerku“na velikom platnu, ukazanje sa sobom nosi i osećanje euforije. Donekle zbunjenosti, isprva, ali svakako i euforije.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh