Ser Džordž Martin, Lenon i Harison, (FOTO: Youtube skrinšot)
Ova, 2016. godina, nastavlja da desetkuje svetsku pop kulturu, i danas nas je zatekla vest da je legendarni producent Bitlsa, ser Džordž Martin, preminuo u 90-oj godini života.
I dok se fanovi „Igre prestola“ polako oporavljaju od šoka nakon što su pomislili da je zapravo Džordž R.R. Martin taj koji je preminuo, mi možemo na miru da razmislimo o značaju jednog od najvećih producenata u istoriji muzike.
Među prvima koji su objavili ovu vest je i jedan od dvojice preostalih „buba“, Ringo Star, koji je na Tviteru napisao da će mu ser Džordž „nedostajati.“
Pol Mekartni je na sajtu napisao: „Imam toliko predivnih sećanja na ovog velikog čoveka koji će sa mnom biti zauvek. On je bio pravi džentlmen i poput drugog oca za mene… Ako je neko zaslužio titulu petog Bitlsa, to je bio Džordž.“
Ser Džordža bismo bez problema mogli da zovemo i Džordž R’n’R Martin, jer mu je srednje ime svakako bilo rokenrol.
Ali to nije onaj mladalački, ludi, neobuzdani pokret koji je naterao momke da skinu sakoe i vitlaju ih preko glave, a devojke da sa suzama u očima i histeričnim usklicima pate za svojim idolima na sceni. Martin je sako skidao isključivo u studiju, a njegov uštogljeni karakter se na početku uopšte nije svideo momcima iz Liverpula.
Nakon prvog zajedničkog snimanja u Ebi Roudu, Martin je momke pitao da li je bilo nešto što im se nije svidelo. „Pa, za početak“, rekao je Džordž Harison, „Meni se ne sviđa tvoja kravata.“
E, pa, da nije bilo te kravate, Bitlsi ni izbliza ne bi bili ono što su postali u sledećih nekoliko decenija.
Martin je svojim tehničkim, ali i muzičkim znanjem pružio potpunu slobodu u eksperimentisanju Bitlsa, od ranih pop pesama iz 1960-ih, do psihodelije Sergeant Peppera. Dok su momci varili sa Dilanom, cepali eside i ko zna šta još, i tripovali da su pronašli duhovnost na Istoku, Martin je smišljao kako da njihove hirove ukomponuje u vrhunska umetnička dela, koristeći samo četvorokanalni analogni snimač.
Ako nas je istorija roka naučila nečemu, to je da se treba držati podalje od poređenja Bitlsa i Stounsa, ali mislim da se uloga ser Džordža Martina upravo krije u središtu razlika ovih gorostasa rokenrola.
Dok se životinjska energija žive svirke Kotrljajućih savršeno prenosi na svaki njhov studijski snimak, Bube su vrlo rano odustale od nastupa uživo i veliki deo karijere, zapravo, provele isključivo u studiju eksperimentišući sa snimanjem i stvarajući pesme koje je bilo potpuno nemoguće izvesti uživo u izvornom obliku.
Uopšte me ne zanima da li se ložite na Džegerovo dupence u uskim pantalonama ili na Lenonove ljubavne tekstove, svima bi trebalo da bude jasno da su Bitlsi sa uštogljenim Martinom za miksetom napravili revoluciju u snimanju rok muzike.
Martin je nagrađen sa nekoliko Emija, nominovan je za Oskara za rad na muzici u filmu A Hard Days Night, titulu sera je dobio 1996, a tri godine kasnije, uvršten je i u Rokenrol kuću slavnih. Naravno, ko radi taj i greši, pa se Martinu omaklo da sarađuje i sa Selin Dion, ali smatram da ovo može da mu se oprosti.
Ukoliko osećate potrebu da sada na Fejsbuku postavite neku pesmu Bitlsa uz maštovito R.I.P Džordž Martin, iskreno preporučujem A Day in the Life sa revolucionarnog albuma Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band, a ako želite da se držite oprobanih vrednosti, tu je uvek i Yesterday za koju je „čovek u kravati„ osmislio gudačke deonice.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
