Fotografija: Jamie Lee Curtis Taete

„Pornografija stvara potkulturu više nego nemotivisanih i samozadovoljnih muškaraca i žena koji u životu ne rade gotovo ništa“, ustvrdio je jedan anonimni korisnik na Kuori prošlog novembra.

Pitati nešto na Kuori je malo drugačije nego pitati Jahu ili Redit, zato što u Kuoru svraćaju stručnjaci i daju zanimljive analize ili pričaju vredne, informativne anegdote. Po ovom konkretnom pitanju se traže mišljenja i rešenja koja će „umanjiti negativne efekte pornografije na našu generaciju“, i podrazumeva se da milenijumci zatrpani pornografijom osećaju „negativne efekte“.

Trenutno, otklon prema milenijumcima, kao i često idiotske izjave o njima su, kao što milenijumci vole to da kažu, #trending. Najnovija kritika upućena milenijumcima, u članku u Njujork tajmsu, je da ih njihova kompulsivna iskrenost čini netaktičnima, da digitalno šire svaku svoju emociju na internetu, i – nadam se da sedite dok ovo čitate – da misle da su povlašćeni! Ali da li pornografija može da pruži bilo kakav uvid u to zašto su milenijumci najcmizdravija i/ili najfenomenalnija generacija ikada?

Sudeći po podacima koji trenutno postoje, akademskom istraživanju pornografije i o podacima iz priče o tome kako i kada milenijumci upražnjavaju seks, pornografija je zaista ostavila traga na seksualne navike mladih ljudi.

„Po mom seksualnom iskustvu, ljudi ispod dvadeset pet godina su sjajni za neobavezan seks, ali do sada nisam video potencijala za vezu, pa čak ni za smisleno prijateljstvo – Džejson“

Dok su odrastali, milenijumci su imali lakši pristup, kao i veći izbor u pornografiji nego ranije generacije, i stasavaju u odrasle ljude koji konzumiraju pornografiju. Rezultati istraživanja Univerziteta Brigam objavljeni prošle godineu Magazinu za istraživanja o seksu pokazuju da konzumacija pornografije kvantitativno postojano raste već decenijama. Pripadnici generacije X su voleli pornografiju više od bejbi bumera, i baš kao što biste mogli i da očekujete, taj trend sa milenijumcima raste. Ali da li svi ti gifovi i snimci karanja objašnjavaju zašto su milenijumci toliko oštećeni i nesrećni?

Anegdotski, da. Kada ih slušate kako pričaju o svojim navikama iz spavaće sobe, stičete utisak da su bukvalno sami sebe sjebali kada je u pitanju ispunjavajući seksualni život.

„Imao sam seks i sa milenijumcima i sa onima koji to nisu, i milenijumci su manje skloni dužoj predigri, nikada ne pričaju o kondomima, i posle čina nisu preterano prijateljski nastrojeni“, kaže četrdesetogodišnji gej momak Džejson, i navodi hladnu, bezličnu pornografiju kao mogući razlog za to. „Po mom seksualnom iskustvu, ljudi ispod dvadeset pet godina su sjajni za neobavezan seks, ali do sada nisam video potencijala za vezu, pa čak ni za smisleno prijateljstvo„, dodaje Džejson.

Pročitajte i: „3nder je oaza za mlade otvorene za nove ideje u seksu“

Ne postoje valjani podaci o postkoitalnom ponašanju, ali podaci o brakovima sugerišu da Džejsonove opservacije nisu samo obično blaćenje; rekordan broj milenijumaca je izgleda nezainteresovan za emotivnu vezu. Prema analizi dugoročnih podataka psihologa Džin M. Tveng sa državnog unverziteta u San Dijegu, objavljenoj prošle godineu Arhivi seksualnog ponašanja, milenijumci imaju otvoreniji stav o promiskuitetu nego prethodne četiri generacije. „Kako u SAD jača individualizam, seksualni stavovi i ponašanje postaju popustljiviji i manje ograničeni pravilima“, rekla je Tvengova kada je analiza objavljena.

„Individualizam“ u ovom slučaju znači biti češće sam, a možda i zauvek. A iako Pju ne izdvaja podatke o vezama od dogovora između prijatelja sa povlasticama, oni otkrivaju da milenijumci stupaju u brak mnogo manje nego starije generacije i da jedan od četiri milenijumcanajverovatnije do kraja života neće stupiti u brak.

Po dr Čantel Tibals, sociološkinji i autorki knjige Izloženost: Sociolog istražuje seks, društvo i zabavu za odrasle, taj nedostatak povezanosti, zajedno sa promiskuitetom koji može da bude njegova posledica, nije izazvan pornografijom. Ona sugeriše da to više ima veze sa onime što ona naziva „izolacionizmom i interpersonalnim slomom“, koju je iskusila generacija X, ali svakako nije ograničeno na tu generaciju. Takav neuspeh u povezivanju u Americi je tema mnogih knjiga.

Posledično tome, Tibals pornografiju naziva „društvenim artefaktom“, u kojem se ogleda šira društvena sredina. Takav artefakt je, „sinergijski uzrok i posledica konteksta u kojem postoji“. Drugim rečima, šta je bilo prvo: kokoš nedostatka romantike u stvarnom životu, ili jaje neromantične pornografije?

2014. godine, sociološkinja sa Univerziteta u Mičigenu, Elizabet Armstrong, izjavila je za Roling Stoun da „Izgleda kao da mladi manje upražnjavaju seks, manje su u vezama i ne vezuju se, ali ono što oni rade je mnogo neobaveznije. I dalje nam nije jasno šta se tu tačno dešava“. Ali što se dokumentovane veze između pornografije i tendencije da se izbegavaju veze tiče, ništa nije jasno. „Nažalost, moram da kažem da mogu samo da spekulišem o efektima pornografije na milenijumce“, napisala mi je Armstrongova u mejlu.

Naučni radovi o pornografiji i milenijumcima se fokusiraju na porno estetiku, a istraživanje ponašanja kojim se povezuje konzumacija pornografije sa seksualnim navikama je obično veoma usko određeno i nema mnogo veze sa uzrastom. Na primer, jedan izveštaj iz 2014. godine je povezao seks bez kondomameđu gej muškarcima sa gledanjem pornografije bez kondoma. Iako se ova studija ne bavi milenijumcima, ovakve studije pokazuju da se pornografske fantazije i seksualne navike u stvarnom životu ponekad makar preklapaju, ako ništa drugo.

Posebno je teško odrediti kolektivne pornografske fantazije milenijumaca, kao jedne džinovske, monolitne grupe, ali neki su pokušali. U julu prošle godine, PornHub i Mic su udružili snage da pokušaju da objasne kako milenijumci konzumiraju pornografiju u blogu pod nazivom „Sazrevanje: milenijumci„. Tekst nije savršen – previše je fokusiran na to kako milenijumci konkretno koriste PornHub – ali iznosi uverljivu tvrdnju da je jedna od stvari na koje se milenijumci najviše lože hentai (drugim rečima, japanski porno crtaći), a da ih najmanje uzbuđuje pušenje.

Milenijumke obožavaju da tokom seksa ničim izazvane uzviknu ‘tatice’. – ‘Čejs’

Ove specifične opservacije o seksualnim sklonostima milenijumaca su verovatno samo vrh ledenog brega. Prema Tibalsovoj, „Pre-milenijumske kohorte ljudi su morale da se dovijaju da dođu u posed bilo kakvog erotskog sadržaja, ali milenijumci mogu da prečiste svoj ukus do sitnih crevaca“. Današnja pornografija, kao i većina drugih vrsta medija, nudi tačno ono što želiš, kaže Tibalsova, dodajući da je „evoluirala kao kultura i ispunjava želje i zadovoljava interesovanja konzumenata koji su takođe evoluirali“.

„Milenijumci koje ja poznajem reaguju na moje starije godine“, kaže mi anonimni gej muškarac koga sam intervjuisao, i koji je u srednjim godinama i upražnjavao je seks i sa milenijumcima i sa starijim muškarcima. „To barem delom dolazi od toga što imaju pristupa filmovima i pričama u kojima se erotizuju stariji tipovi i seks između pripadnika različitih generacija„.

Ono što je zanimljivo je da se ta priča sa „taticom“, bez obzira da li je na to uticala pornografija ili ne, pojavljuje i u heteroseksulanom seksu, barem prema milenijumcu koji je zatražio da ga nazovemo ‘Čejs’. Čejs, koji ima iskustva i sa milenijumkama i sa ženama generacije X, kaže: „Milenijumke obožavaju da tokom seksa ničim izazvane uzviknu ‘tatice'“. Taj sićušni nagoveštaj generacijske igre je toliko uobičajen, da mi je Čejs rekao da je morao da prilagodi svoje sklonosti da mu postane u redu da to stalno sluša.

Ali Čejs je takođe primetio da su i na seksualnu imaginaciju starijih žena izgleda uticali dijalozi iz pornića koje su gledale. „Govor zavođenja žena koje nisu milenijumke obično je onaj ljigavi iz Sinemaksovih filmova“, kaže mi on – teorija koja pretpostavlja da starije žene ne crpe svoj seksualni rečnik iz drugih izvora, kao što su ljubavni romani. Čejs kaže da starije žene govore „uzmi me“, ili „želim ga“, dok su milenijumke „malo vulgarnije, i veoma precizno opisuju šta žele da im uradiš“.

Iako se te prljavštine mogu čuti i drugde osim u pornićima, svakako zvuče poznato svakome ko je gledao Šoutajmovu seriju Dnevnici crvenih cipela– erotsku dramu iz devedesetih, sa budžetom koji je ekstremno mali za jednu televizijsku dramu, ali je po standardima pornografije astromonski.

Tibalsova kaže da čista lakoća kojom pretražuješ scene seksa bez konteksta na tjub sajtovima, umesto da sediš i čekaš da ti poštom stigne DVD sa pornićima u stilu Netfliksa (Da, ta služba postoji!), znači da milenijumci ne gledaju najnovije i najbolje stvari koje porno industrija ima da ponudi. Oni gledaju „sirotinjski“ sadržaj – stvari čiji je nosilac autorskih prava nestao iz bilo kog razloga – zajedno sa „odlomcima sadržaja predstavljenim van konteksta“, umesto glamuroznih „filmova za odrasle“, koji navodno imaju priču i likove.

Tibalsova, koja se pomalo zalaže za pornografiju, je srčana povodom svekupnog efekta koji pornografija ima na milenijumsku generaciju. Pornografija, objašnjava ona, ne pokazuje gledaocima samo izobilje različitih seksualnih činova, već i ceo spektar ljudskih oblika, veličina i boja – gotovo bukvalno bez ijednog izuzetka. „Pornografija je verovatno pomogla mnogim milenijumcima da se osećaju manje izolovano ili usamljeno, i da – dokle god postoji saglasnost – nema ničeg „pogrešnog“ u njihovim žudnjama, i da nisu jedini koji ih osećaju“, kaže ona.

Nema sumnje da je pornografija na neki način uticala na živote milenijumaca. Pornografija svakome ko je otvorenih shvatanja i zna da pretražuje internet pruža pristup vrtoglavom i inspirativnom spektru činova koji se izvode genitalijama ili oko njih. U međuvremenu, ako previše prizora pripadnika naše sopstvene vrste koji se pare nekako škodi društvu, verovatno će proći više godina pre nego što nauka nađe odgovor na to kolika šteta je u pitanju.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu