Ilustracija: Dylan Balliett
Kada sam otišao u zatvor, Tool mi je bio omiljeni bend. Njihov debi album, Undertow, je izašao 1993, i što se mene tiče, u to vreme je bio krem kremova metala. Izgledalo je kao da je taj bend redefinisao šta znači hevi. Bili su alternativni. Ritmovi koje su svirali su bili opčinjavajući, kao otelotvorenje plemenskih ritmova kroz kompletan bend. Njihove melodije su bile pune tananih tekstura, zahvaljujući osobenom glasu Mejnarda Džejmsa Kinana. Bili su kao novi Led cepelin. Navukao sam se.
Te godine sam gledao Tool na drugom stejdžu na Lolapalozi, nisam skidao Undertow sa svog CD plejera. Neposredno pre nego što sam uhapšen, saznao sam za njihov prvi EP, Opiate.
Prošlo je skoro godinu dana otkako sam pušten iz zatvora, i gledao sam neke koncerte, ali Toolu areni Čafic, na Univerzitetu u Sent Luisu, je bilo nešto drugo, kao da sam obišao pun krug. Biti tamo je bilo prirodno: više nisam bio lakoumni dvadesetdvogodišnjak, ali sam bio veći fan nego ikada. Moj odnos prema tom bendu se produbio i evoluirao. Muzika Tool-a je ostala sa mnom, iako sam decenijama jedva imao priliku da je čujem.
Većina federalnih zatvora se nalazi u pripizdini: u planinama Zapadne Virdžinije, brdima Pensilvanije, na vrhovima Kentakija. Nema radio stanica. Mislim, da, ima radio stanica, ali ne onih koje puštaju metal, pank ili alternativu. Nema kul radio stanica. Dobijao sam časopise kao što su Roling stoun i VICE, ali Tool su bili nekako povučeni, i nisu često davali intervjue. Nije bilo mnogo metalskih časopisa u zatvoru, ali oni kojih je bilo su prelazili iz ruke u ruku.
Ono što jesmo imali u zatvoru je bila muzička oprema za bend: gitare, bubnjeve, razglas, bas, pojačala. Zatvorsko odeljenje za rekreaciju je imalo grupni program. Pronalazio sam istomišljenike i pravili smo bendove. Uvek bih se postarao za to da obradimo „Sober“. Svi su znali i voleli tu pesmu. Nisam pevao kao Mejnard, ali umeo sam da otpevam tu pesmu. Imali smo probe jednom ili dvaput nedeljno, kada smo imali sreće. Gitaristi bi nabavili note, i nekako bismo se snašli. Ja sam pevanje znao iz sećanja. Bilo mi je urezano u pamćenje.
Neko vreme se moj odnos prema Tool-u sastojao samo iz toga. Iako nisam mogao često da ih slušam, osećaj koji sam imao slušajući ih nije nestajao. Volim Tool zato što su moćni, glasni i ritmični, ali su takođe i ranjivi. U zatvoru sam 24 sata dnevno morao da se pravim da sam čvrst. Umem da budem čvrst. Ali lepo je i kada možeš da se opustiš i ne moraš da izigravaš grubijana.
Tu i tamo bih čuo neku novu pesmu Tool-a. Zahvaljujući detaljnim instalacijama u ćelijama, ponekad bismo usred noći uhvatili neku modernu rok stanicu iz nekog velikog grada. Jednom sam bio u tranzitu u zatvoru u Bruklinu, gde sam čekao da me prebace u neku drugu buvaru. Pozajmio sam tranzistor od nekog tipa i usred noći slušao dvosatnu emisiju posvećenu Tool-u, naslađujući se. To je bila čista pohlepa – sve one pesme koje su mi nedostajale ili koje sam retko slušao. Tool nije bio jedini bend koji sam voleo – takođe sam bio fan Najn inč nejlza i Piksiza – ali takvi događaji su me vezivali za njih.
Konačno su me prebacili u zatvor u Zapadnoj Virdžiniji, u kazneno-popravnu ustanovu Gilmer, koja je imala pristojnu fonoteku. To je bio potpuno novi zatvor, i ja sam bio jedan od prvih 500 zatvorenika u njemu. Naterao sam ih da naruče Undertow. Sada ne samo da sam mogao da sviram u bendu i pevam Sober, već sam mogao i da je slušam, zajedno sa ostatkom pesama sa albuma.
Tokom mog robijanja, Tool su objavili albume Aenima i Latrealus i spremali su se da objave 10000 days. Iz raznoraznih muzičkih časopisa sam saznao da su osvojili priznanja gomile kritičara. Želeo sam da slušam nove albume i uronim u pesme, ali više nisam uspevao da nagovorim čuvare da ih naruče.
Par godina pre nego što sam pušten, u federalnim zatvorima su počeli da nude MP3 plejere. Kupio sam jedan i skinuo gomilu pesama. Tool je bio jedan od prvih bendova koje sam potražio kada sam dobio pristup TRULINCS sistemu koji omogućuje federalnim zatvorenicima da kupuju i skidaju pesme na svoje MP3 plejere. Ali zbog licencne politike Tool-a, ili njenog nedostatka, njihova muzika nije bila dostupna. Ostao sam uskraćen za njihovu muziku.
U zatvoru u Arkanzasu u koji sam premešten me je čekalo iznenađenje. To je bio poslednji zatvor u kojem sam boravio, iz koga su me i pustili. Robijao sam već dve decenije, i bilo mi je dosta galame, samo sam želeo da odrobijam svoje i odem kući. Kazneno-popravna ustanova Forest Siti ima sjajan muzički program u rekreacionom odeljenju, a pukim slučajem je zatvorenik koji je vodio program bio veliki fan Tool-a. Imao je sve njihove albume, ali u skladu sa ekskluzivnošću Tool-a, veoma malom broju zatvorenika je bilo dozvoljeno da ih sluša. Taj tip je bio poznavalac, i znao je da će se diskovi izgrebati ako ih sluša mnogo ljudi. I tako su samo odabrani imali priliku da ih slušaju. Doduše, ja sam uspeo da se ubacim u tu grupu.
Mnoga popodneva sam proveo slušajući te diskove, konačno sam imao priliku da čujem albume u celosti, kao i pesme po redosledu koji je bio i predviđen. Čuo sam „The Pot“ i „Forty Six &2″ i još mnoge. I ranije bih čuo te pesme u prolazu, s vremena na vreme, ali ovo je bio prvi put da sednem i pošteno ih odslušam. To je bilo 2010. Kada samo pomislim koliko je godina trebalo da prođe da bih čuo jedan album. Ali vredelo je. Pesme su mi se urezale u psihu. Bila su moćne i odlučne. Nisam imao drugog izbora osim da mi se dopadnu.
U Forest Sitiju, postao sam član Tool tribjut benda. Počeli smo sa „Sober“ i sa ostalim materijalom sa Undertow-a, ali smo brzo napredovali do probranijeg materijala kao što su pesme „Jambi“, „Vicarious“ i „Schism“. Svirati tu muziku je bio izazov, ali momci sa kojima sam svirao su bili veoma umešni. Ja nisam mogao da se poredim s Mejnardom, ali nekako nam je to polazilo za rukom, jer smo vežbali dvaput nedeljno. Sviranje u Tool kaver bendu mi je bio vrhunac boravka u zatvoru. Usavršili smo 11 pesama, a čak smo odsvirali i jedan koncert, pre nego što sam završio u samici. Kanalisao sam Mejnarda fanovima Tool-a u dvorištu, derući se iz petnih žila. Bilo je iscrpljujuće obrađivati Tool.
Kada sam se dva meseca kasnije vratio iz rupe, video sam da me je u bendu zamenio neki drugi pevač. Nisam dizao frku, jer je tip stvarno zvučao bolje od mene. Ali bilo mi je teško da slušam drugog pevača u bendu, pošto smo svirali zajedno preko godinu dana i napravili repertoar od Tool-ovih pesama. Ipak sam ponekad išao da ih slušam, da dobijem svoju dozu muzike.
Dok sam čekao da Tool izađu na binu u Sent Luisu, razmišljao sam o prošlosti. Slušati ih uživo je bilo potpuno drugačije iskustvo od mojih interpertacija Tool-a u zatvorskom dvorištu. Na Lolapaluzi, Mejnard je nosio haljinu s golim leđima, uvijajući se po bini kao zmija. Delovao je kao demon. Priznajem, tada sam tripovao na nekom lošem esidu, ali kunem se da sam video kako mu se kičma uvija dok je klizio. A ipak, u nastupajućim godinama sam dosta čitao o tome kako se krije iza zvučnika dok peva, i slično. Sada je opštepoznato da je postao stidljivko. Ne znam zašto se promenio. Zbog pritiska slave? Pretpostavljam da su godine uzele svoj danak.
Kada je bend konačno izašao na scenu i zasvirao „No Quarter“, Mejnarda nigde nije bilo. Bubnjar, gitarista i basista su bili osvetljeni reflektorima, ali ne i Mejnard. Konačno sam ga uočio na praktikablu za bubanj, kako peva u mraku, zarobljen u senci. Jedva da sam mogao da ga razaznam. Činilo mi se da je obučen kao specijalac, ili pripadnik elitnih jedinica vojske. Bilo kako bilo, Mejnard je bio u borbenom raspoloženju, ponekad divlje gestikulirajući, ali krijući se u tami.
Bio sam pomalo razočaran, ali to je Mejnardov modus operandi, ta atmosfera ekskluzivnosti. Držao se po strani i bio je izdvojen od ostalih. Čak i ako to radi da bi bio anti-zvezda roka, ipak do balčaka igra ulogu rok zvezde. To se prenosi i na ostatak benda, i tako su postali dragocenost koja ima strasnu bazu fanova. Voleo bih da Mejnard pravi veću predstavu. Bend nije svirao „Sober“, „Prison Sex“, niti bilo koju drugu pesmu sa Undertow. Ali svirali su gomilu sjajnih pesama – „Parabola“, „Schism“, „Jambi“. Prisećao sam se proba benda na kojima sam mogao da pobegnem od monotonije i politike zatvorskog života. Bilo je sjajno biti na koncertu. Bilo je kao da sam se vratio u prostoriju za vežbanje, ali ovog puta slobodan.
Tool i ja smo prošli dosta toga, ali sada su mi dostupni: sonična eksplozija njihove muzike i neprekidni ritam u mojoj glavi. Melodije pesama koje ispunjuju prazan prostor. Njihova muzika je moćna, iskrena i brutalna, osvežavajući krešendo koji napada moje uši.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
