Međutim, za Mišetića ta presuda nije iznenađujuća, jer se to moglo naslutiti kada su Šešelja 2014. pustili na prevremenu slobodu bez ikakvih uslova, i onda odlučili da ne mora doći ni na izricanje kazne. Bilo je jasno u kom pravcu presuda ide i kad je Žalbeno veće 30. marta prošle godine poništilo Antonetijevu odluku o puštanju Šešelja, ali se on na to obazirao.
„To je apsolutno bez presedana da sudija ne poštuje višu sudsku instancu, pa je bilo jasno da će Antoneti postupiti po svom“, kaže Luka Mišetić. Na pitanje kako je moguće da Antoneti donese odluku koja u nizu pojedinosti odudara od ranijih sudskih odluka, Mišetić kaže kako francuski sudija u Hagu ne uživa nimalo respekta, ni među sudijama, ni među tužiocima ili advokatima.
Na presudu Šešelju, smatra on, presudno je uticala afera s objavljivanjem privatnog pisma danskog sudije Frederika Harhofa, koji je 2013. osumnjičio predsednika suda Merona da je „popustio svetskom vojnom lobiju“ oslobađajući generala Gotovinu i druge. Iz tog mejla se vidi da bi Harhof osudio Šešelja, i u tom slučaju Antoneti bi ostao u manjini u tročlanom sudskom veću, a Šešelj bi bio osuđen.
(Jutarnji)
