Kako se navodi u rešenju, Krkobabić o sukobu interesa koji je imao u toj situaciji nije obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije, iako je po zakonu bio dužan da to uradi.

On je, izjašnjavajući o postupku koji je pokrenula Agencija, naveo da je bio prisutan na sednici Vlade na kojoj se odlučivalo o imenovanju njegovog sina, kao i da nije bilo opravdanih razloga za njegovo odsustvo, što su, kako je prethodno naveo, službena putovanja, bolest i slično.

Dodao je da u njegovom ministarstvu nema predvidjenih mesta državnog sekretara, pomoćnika ministra, odnosno zamenika koji bi mogli da ga zamene, pa je bio u obavezi da prisustvuje i odlučuje u navedenoj situaciji.

Takodje, pozvao se i na suprotnosti u zakonima, pa je tako naveo da su „Zakonom o Agenciji derogirane norme Zakona o Vladi i Poslovnika o radu Vlade“, jer je, kako je rekao, s jedne strane imao obavezu da prisustvuje sednici, a sa druge strane zabranu istih, kako ne bi došlo do povrede Zakona o Agenciji.

Na kraju je naveo da je na pomenutoj sednici dnevni red bio obiman, da se glasalo elektronski o obrazloženom predlogu nadležne komisije, po „zakonito sprovedenom postupku“, na koji nije mogao da utiče, te „smatra da nije ugrozio javni interes i moli Agenciju da uvaži njegovo stanovište i oslobodi ga odgovornosti“.

Agencija, medjutim, zaključuje da argumenti Milana Krkobabića nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari, kao i da postupak protiv njega nije pokrenut jer je bio na sednici, već zato što je učestvovao u odlučivanju o imenovanju Stefana Krkobabića na funkciju direktora.

Demantovani su i navodi Krkobabića da su zakoni o Agenciji za borbi protiv korupcije i o Vladi u suprotnosti i podseća da Zakon o Vladi predvidja da član Vlade ne može stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa, kao i da je dužan da se povinuje propisima kojima se uredjuje sukob interesa.

Na ovo rešenje Milan Krkobabić ima pravo žalbe.