ЛОНДОН – Организација Амнести интернешенел (АИ) оценила је да Србија избеглицама није обезбедила одговарајући приступ међународној заштити, да власти ограничавају слободу медија, да се споразум о нормализацији односа Србије и Косова споро примењује, као и да је споро процесуирање ратних злочина. „Упркос неким побољшањима у примени закона о азилу, власти нису успеле да обезбеде избеглицама ефикасан приступ међународној заштити”, оцењује АИ у извештају о стању људских права 2015. године.
Организација наводи да је кроз Србију прошло више од 600.000 избеглица и миграната, а да је од нешто више од 485.000 регистрованих само 656 особа поднело захтев за азил. До краја новембра је интервјуисана 81 избеглица, а од тог броја 16 је добило избеглички статус, а 14 субсидијарну заштиту (међунардона заштита без избегличког статуса). Подсетивши да је у јулу отворен регистрациони центар у Прешеву, АИ оцењује да су „услови за пријем били неодговарајући” за хиљаде избеглица које су дневно улазиле у Србију, као и да је „недовољна нега била обезбеђена за рањиве појединце”.
„Полиција је наставила да лоше поступа према избеглицама и мигрантима и да их финансијски експлоатише”, пише у извештају. У извештају се констатује да је отварање првих поглавља у преговорима с Европском унијом одлагано због споре примене споразума о нормализацији односа Србије и Косова, „иако Европска комисија за чланство у ЕУ од Србије не захтева експлицитно формално признање Косова”.
У делу у којем се говори о слободи изражавања, АИ оцењује да влада утиче на медије и подсећа да је 34 независних новинара нападнуто или су примали претње и да ти случајеви нису ефикасно истражени. „Влада се мешала у слободу медија кроз селективне медијске субвенције и рекламирање. У новембру је премијер оптужио три истраживачка медија да раде за стране владе у циљу дестабилизације земље”.
АИ подсећа и да је начелник Генералштаба Љубиша Диковић тужио бившу директорку Фонда за хуманитарно право Наташу Кандић за клевету због објављивања наводних доказа да је починио ратни злочин. У делу о судском процесуирању ратних злочинаца, АИ подсећа да је у децембру апелационо веће Хашког трибунала поништило првостепену пресуду којом су бивши шеф Службе државне безбедности Србије Јовица Станишић и његов помоћник Франко Симатовић били ослобођени и наложило да им се поново суди.
Такође се наводи да је Специјали суд за ратне злочине у Београду после жалби ослободио седам оптужених за силовање у Биљељини и Скочићу, у БиХ. Тужилаштво за ратне злочине је прошле године подигло „само” три оптужнице, подсећајући да је оптужено осам бивших припадника полиције Републике Српске због убиства више од 1.000 Бошњака у Кравици, код Сребренице, у јулу 1995.
АИ подсећа да случај нестанка браће Битићи још није решен, „упркос обећањима које су њиховим рођацима дали тужилац за ратне злочине и премијер”. У извештају се додаје да је у марту пет особа оптужено за отмицу 20 путника из воза на станици у Штрпцима 1993. У закону о правима ратних ветерана и цивилиних жртава рата који је предложен у новембру није признато право на одштету жртвама присилног нестанка и ратних злочина сексуалног насиља, наводи АИ и додаје да амандман који је предложен у децембру није био доступан јавности.
Подсећајући да су Роми који су присилно исељени из неформалних насeља смештени у нове станове у јануару, јулу и септембру, АИ оцењује да и даље постоји забринутост због приступа запослењу, као и да још није решено питање смештаја за 51 породицу. АИ се осврнуо и на Параду поноса, која је у септембру „одржана без инцидената”, као и на параду траншексуалних особа која је одржана истог дана, али додаје да се злочини из мржење против припадника ЛГПТ популације ретко ефикасно истражују.
Бета
