• Društvo

    Алармантна демографија Ниша: 42,2% више старијих од 60 него млађих од 20 година

    Ниш је трећи по величини град у Републици Србији и, неспорно, привредни, културни, саобраћајни и друштвени центар југоисточног дела државе.

    Ниш, велики град какав га данас познајемо, настао је протеклих деценија, највећим делом механичким приливом становништва из сопствене околине, али и са широког подручја Јужне и Источне Србије и других делова држава у којима се налазио у последњих стотинак година. По окончању Првог светског рата, 1921. године, Ниш је имао око 26 хиљада становника, а уочи Другог светског рата, 1941. године, у Нишу је живело око 41 хиљаде људи.

    После Другог светског рата, индустријализација и модернизација земље доводи до великог прилива становника у градове, тако да Ниш, крајем шездесетих година прошлог века, има преко 100 хиљада становника. Раст броја становника се наставља и у наредним деценијама, па чак и у ратним деведесетим годинама. У том периоду у Ниш долазе и досељеници са Косова и Метохије и из ратом захваћених крајева Хрватске и Босне и Херцеговине.

    Према попису из 2011. године, Ниш достиже број од преко 260 хиљада становника.

    Међутим, после 2011. године, број становника Ниша почиње да опада.

    Разлог за наведено, пре свега, треба тражити у структури самог становништва града на Нишави. Просечна старост становника Града Ниша, према попису из 2011. године, износи 42 године и 9 месеци.

    Индекс старења становништва, који је једнак количнику броја становника старијих од 60 година и броја становника млађих од 20 година, у Нишу износи 142,2. Значи, за 42,2% има више старијих од 60 него млађих од 20 година.

    Исте 2011. године, у Нишу је било мање од 17 хиљада деце млађе од седам година (6,5%) и око 19 хиљада деце између седам и четрнаест година (7,4%), али је било око 19% становника старијих од 65 година.

    Старијих од 70 година је било око 31 хиљаде, а старијих од 50 година чак 101 хиљада.

    Овакво, у просеку старо становништво, није у довољној мери посвећено сопственом обнављању.

    У Нишу, према попису из 2011. године, има око 224 хиљада становника старијих од 15 година. Од око 108 хиљада мушкараца старијих од 15 година, готово 34 хиљаде (31%) су неожењени. Становница Ниша старијих од 15 година има око 116 хиљада, од чега је нешто мање од 27 хиљада (23%) неудатих.

    У Нишу је 2011. године постојало око 90 хиљада домаћинстава, од чега је преко 17 хиљада имало само једног члана. Најбројнија су била, преко 23 хиљаде, двочлана домаћинства.

    Исте године, у Нишу је живело око 79 хиљада породица с око 230 хиљада чланова. Од наведеног броја, готово 22 хиљаде породица су биле породице брачних парова без деце и још око 1 400 породице ванбрачних партнера без деце. Око 46 хиљада људи у брачној или ванбрачној заједници без деце!

    С друге стране, 2011. године је било око 41 хиљаде породица које су чинили брачни парови с децом, али је укупан број становника који су живели у оваквим породицама био око 147 хиљада.

    Проста рачуница показује да у породицама које чине брачни парови с децом, живи, у просеку, по 3,6 члана. Другим речима, у просеку овакву породицу чине мама, тата и једно или два детета.

    Наведени разлози доводе до негативног природног прираштаја. У 2016. години, у Граду Нишу, рођено је 2 448 деце што чини наталитет од 9,5 промила. Исте године, умрло је 3 248 људи, што чини морталитет од 12,8 промила. У збиру, негативни природни прираштај од 836 људи или 3,2 промила. Током једне године, као да је читава једна улица нестала из Ниша.

    Према процени званичне статистике, у Нишу је 2016. године живело око 257 хиљада становника, за око три хиљаде мање него пет година раније.

    Негативан природни прираштај се, у Нишу, јављао и раније. Међутим, број становника у Нишу је растао због сталног досељавања људи из околине и из дела Србије који гравитира Нишу, као и, у мањој мери, са других простора.

    Зашто више нема досељавања становништва у Ниш у довољној мери да надокнади губитак настао услед негативног природног прираштаја?

    Одговор се налази у демографској структури Јужне и Источне Србије.

    Републички завод за статистику посматра Србију у четири велике целине, од којих се једна управо тако и зове – Јужна и Источна Србија.

    Ради се о широком подручју од Прешева до Пожаревца и од Куршумлије до Неготина.

    Поменути Завод је објавио статистичке податке о становништву за 2015. годину, међу којима се налазе и подаци о броју становника по годинама старости, и то прецизно – за сваку годину старости посебно.

    Тако се може јасно видети запањујућа чињеница да је свака наредна генерација малобројнија од претходне.

    У 2015. години, у Јужној и Источној Србији је живело око 12,6 хиљада деце до годину дана старости.

    Број становника с једном годином старости је нешто већи, с две године старости још већи, и тако даље до генерације која има 41 годину живота, којих има преко 21 хиљаде.

    Број становника старости 42 године је нешто мањи, старости 43 године опет нешто мањи, и тако до оних старости од 51 године којих има око 20 хиљада.

    Међутим, како идемо даље, број становника почиње да расте. Оних који су 2015. године имали 62 године било је готово 26 хиљада.

    Да буде јасно, не ради се о броју деце рођене по годинама, већ о броју становника одређених година старости. Тако долазимо до чињенице да становника Јужне и Источне Србије који су рођени пре 62 године, а који се нису у међувремену одселили или умрли, има двоструко више него новорођене деце!

    Како идемо даље, број становника по годинама старости постепено опада, али је и даље релативно висок.

    Становника који су 2015. године имали 77 година живота, било је 12,7 хиљада, више него новорођених. Више има, на Југу и Истоку Србије, стараца од 77 година него новорођене деце!

    Јасно је да је демографски потенцијал овог подручја врло мали и да више не може, као претходних деценија, да представља резервоар становника који би попуњавао демографски мањак у Нишу.

    Како ће се даље кретати број и структура становника у Нишу, показаће време. Међутим, да су кола кренула низбрдо, то је сасвим јасно.

    Драгана Костић

    Фото: Љубомир Костић

    (Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com