Ниш – Тражићемо да се и у центру Ниша подигне споменик Скендербегу, иако у овом граду нема Албанаца. А разлог је што је тај јунак 3. новембра 1443. године са својих 300 коњаника учествовао у одбрани Ниша од отоманског освајача и спасао Србе од Турака.
Ово је изјава председника Скупштине општине Бујановац и једног од албанских лидера на југу Србије, председника Националног савета Албанаца Јонуза Муслијуа, коју је јуче објавио први градски информативни портал на српском језику „Бујановачке вести“.
Позивајући се на интервју Муслија Порталу „Прешева јоне”, „Бујановачке вести“ преносе да је председник општинске скупштине у Бујановцу потврдио да је на седници прошлог четвртка већина одборника из овог града на крајњем југу Србије већ донела одлуку да се промени назив централног градског трга:
„Карађорђев трг у Бујановцу убудуће ће се звати Скендербегов трг, и не постоји ниједан разлог да не буде тако. Уосталом, познато је да у Београду постоји Скендербегова улица, као и да по овом албанском јунаку носе назив улице и у Лондону, Њујорку, Женеви, Бриселу, Будимпешти, Риму…“, навео је Јонуз Муслију.
За промену назива централног трга у Бујановцу, рекао је Муслију, гласали су сви албански одборници, њих 22. На седници скупштине, нико од одборника српских странака није гласао да се промени назив Карађорђевог трга.
Да би се променио назив трга у Бујановцу, неопходна је дозвола Министарства за државну управу и локалну самоуправу. Јонуз Муслију верује да ће поменуто министарство дозволити измену назива, и истиче да такође неће одустати од захтева да се споменик Скендербегу подигне и у Нишу, јер је он „против отоманског освајача бранио и спасавао не само Албанце, већ и Србе“.
Историчари, међутим, у много чему демантују Муслијуа. У историјским записима стоји да је Ђурађ Скендербег (1405–1468) био средњовековни племић из породице Кастриота која је од средине 14. до средине 15. века контролисала делове централне Албаније и источне Македоније. Рођен је у околини Дебра, отац му је био Јован (Иван) Кастриот, а мајка Војислава Кастриот, рођена Бранковић. Отац и деда по оцу Павле Кастриот били су османски вазали, а и Ђурађ се школовао у Турској.
Године 1440. постао је санџакбег Дебарског санџака и после тога још неколико година био веран султану. У међувремену одбио је позив рођака из фамилије Кастриоти да се прикључи антиосманској побуни (1432–1438), а у бици код Ниша 1443. године био је на страни Турака.
После пораза Османлија код Ниша дезертирао је из редова османске војске и са око 300 својих војника преузео је контролу над Кројом у Албанији. Тек после тога ратовао је против Османског царства и Млетачке републике, а повремено и против албанских племенских вођа, највише против Луке Ђукадинија. Био је и православац и муслиман.
Због борбе против Османлија, најпре га је глорификовала Католичка црква, а недуго потом и словенски народи на Балкану који су га сматрали својим националним херојем. Тек крајем 19. века албански националисти су, пише у енциклопедијама, у недостатку албанске средњовековне државе почели са албанизацијом Скендербега и његове борбе. Ђурађ Скендербег је умро у Љешу, у Албанији 1468. године.
