Novosti online

Албанија нам не доставља видео-записе о бекству Груевског

Специјално за „Политику”

Скопље – Шефица Тужилаштва за организовани криминал и корупцију Републике Северне Македоније Вилма Русковска данас долази у посету Београду, где ће са српским и румунским колегама разменити искуства о организованом криминалу у овим земљама. У интервјуу за „Политику”, вођеном уочи посете Србији, говорила је између осталог и о ситуацији у својој домовини. Госпођа Русковска учествовала је и у протестима против бивше власти у Скопљу названим „шарена револуција”, када су различитим бојама засипане зграде државних институција и споменици изграђени у контроверзном пројекту „Скопље 2014”.

На самом почетку разговора упитали смо је о спреченој терористичкој акцији Исламске државе (ИД) у Северној Македонији и региону. Акцију је тужилаштво спровело у сарадњи са САД.

„Реч је о људима који су били припадници Исламске државе и који су ратовали на Блиском истоку, као и о њиховим следбеницима. Ово је била превентивна акција полиције. У овом тренутку врши се форензичка анализа предмета одузетих у овој акцији”, објашњава Вилма Русковска.

Шта мислите о неопходним променама у владавини права које захтевају евроатлантске интеграцијe, имајући у виду да анкете јавног мњења показују да је корупција најприсутнија у тужилаштву и судству?

Не слажем се с тим да највећи степен корупције постоји у тужилаштву или судству. Напротив, корупција може да се тражи у органима извршне власти. Ако у тужилаштву и судству постоји корупција, она мора и може да буде искорењена једино успостављањем системске регулативе која не би имала привремени карактер или која није донесена ради одређених актуелних политичких потреба, већ да та регулатива буде одржива и применљива и, свакако, са озбиљним степеном отворености у раду. У време када сам ја почела да се појављујем у медијима у нашој земљи, за део мојих колега то је било неприхватљиво, али сматрам да, што више одговарамо јавности, биће објективнији приступ нашем раду. Тужилаштво мора да се приближи народу како би тај народ стекао поверење, које ће допринети осећају сигурности и функционалности правног поретка. Од кључне је важности да тужилаштво и судство у оквиру законски предвиђених могућности разговарају са народом и да одговарају пред народом.

Специјално јавно тужилаштво (СЈО) с Катицом Јаневом на челу подигло је оптужницу против бившег премијера Николе Груевског и његових сарадника. Све те случајеве воде вашe колеге из СЈО. Није ли то ваша надлежност? Да су предмети код вас, шта бисте ви урадили? Како бисте спречили бекство Груевског?

Ангажовање Специјалног јавног тужилаштва било је неопходно и његово постојање подржавам у целини. Нећу да расправљам о питањима која се односе на испуњавање циља за који је било формирано, али, у сваком случају, моје колеге из овог тужилаштва не могу и не смеју да буду „укинуте”, односно да буду онемогућене да продуже своју функцију, али је потребно да се нађе право решење за продужавање њиховог рада. То решење мора да буде дугорочно, а не привремено због неких друштвених или политичких разлога. Сматрам да због отварања нових поглавља за Северну Македонију и наших евроатлантских аспирација првенствено морамо да покажемо евроатлантске капацитете. Народ то можда зна, али ја бих изнела податак да смо ми као тужилаштво за гоњење организованог криминала и корупције обавезни да достављамо месечне извештаје о свом раду Европској комисији. Тужилаштво којим ја руководим имало је и има озбиљне предмете. Не сматрам да је Специјално јавно тужилаштво могло да спречи бекство Груевског, а на основу постојеће законске регулативе нису могли да уведу меру којом би онемогућили његово бекство. Ми као тужилаштво водимо поступак о бекству Груевског и за нас је веома индикативно то што нам Албанија није доставила видео-записе који би нам помогли да утврдимо на којем је граничном прелазу ушао у Републику Албанију и, самим тим, на којем је граничном прелазу напустио Републику Северну Македонију. Веома нам је било важно да нам буду достављени „сејф сити” снимци Тиране у критичном периоду, и то око Амбасаде Републике Мађарске. Због чега нису одговорили на наш захтев за међународну правну помоћ, није ми познато.

Сада водите истрагу о бекству из земље бившег премијера Николе Груевског, који има политички азил у Мађарској. Да ли су под лупом одређена министарства? На шта сте ви концентрисани у тој истрази и каква је сарадња са земљама, мимо Албаније, преко којих је стигао до Будимпеште, међу којима је и Србија?

Поновићу да наређење за посебне мере према Груевском није могло да буде донесено од стране СЈО. У овом тренутку Груевски је у другој држави, али као тужитељ не могу а да не изразим увереност у то да ће њега стићи правда, као и сваког другог ко се огреши о закон. Није била издата међународна потерница, будући да, када је напустио државу, још није био правоснажан његов упут за издржавање казне затвора. Његова лична карта није била одузета јер то није предвиђено у закону, а и мора, као и сваки други грађанин, имати исправу за личну идентификацију. Била му је одузета само путна исправа. Морам напоменути да се он уредно придржавао свих превентивних мера које су му биле одређене од стране суда, до самог илегалног напуштања државе. Наглашавам да за сада ниједна институција у држави није под истрагом. Такође, сматрам да нема одговорности Републике Србије или Републике Црне Горе када је реч о бекству Николе Груевског. Хтела бих да истакнем и изузетну сарадњу са свим тужилаштвима у Србији. Тренутно заједнички радимо на два предмета која се односе на прање новца и спречавање трговине дрогом.

Како данас видите своје учешће у „шареној револуцији”?

Нисам скривала, нити данас скривам да сам присуствовала нечему што је именовано као „шарена револуција” у нашој држави. Моја снажна убеђења о односу владавине права и функционалности правне државе била су нападнута одлуком председника Ђорђа Иванова о аболицији бројних лица из највиших ешалона власти. Његову одлуку доживела сам као озбиљан удар и пораз у борби за стварање стабилног правног система у Македонији. Био је то и мој лични пораз, осећај личне немоћи у односу на све оно за шта се залажем. За мене уопште није важно да ли је револт грађана био назван „шарена револуција” или било како другачије. Ја сам изашла на улицу због властитих убеђења, уопште нисам размишљала о ставовима широких народних маса које су подржавале тај покрет. Имајући то у виду, сматрам да то законско право председника нужно мора да буде укинуто, јер се заснива на неким нормама и праксама из средњег века. Једно је да председник има могућност да смањи затворске казне осуђеницима, али је сасвим друго да их анулира, брише или поништава, чак и у фази када има предистражни или истражни поступак или када постоји ефективна затворска казна.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh