Sociolog Aleksej Kišjuhas ocenio je da je Srpska pravoslavna crkva (SPC), povodom usvajanja crnogorskog Zakona o slobodi veroispovesti, pokazala da je politička i ideološka, a ne samo verska organizacija.

„Mislim na one vladajuće krugove u crkvi koji prihvataju i šire ideologiju takozvanog svetosavskog nacionalizma. I koja, uzgred, uopšte ne vodi poreklo od Rastka Nemanjića, već od Nikolaja Velimirovića i tridesetih godina 20. veka, a razmahala se nakon devedesetih godina. U pitanju je militantno antizapadna, antidemokratska i antirepublikanska ideologija, koja otvoreno zagovara koncept Velike Srbije“, rekao je Kišjuhas u intervjuu za portal Autonomija.

Ocenio je da se već 32 godine u Srbiji vodi ista politika, u kojoj nema ideje, nema argumenata i nema politike, već samo „dogadjanja naroda“.

„Ono što je tu meni jedino fascinantno jeste – kako se do sada nismo opametili? Prozreli ili raskrinkali tu obmanu etnonacionalizma, bar na osnovu nedavnog istorijskog iskustva. Gde god da smo iz Beograda ‘branili’ Srbe, tu Srba više nema ili su veoma propatili. Krvavi raspad Jugoslavije započeo je zloupotrebom gradjana po masovnim mitinzima ili blokadama saobraćajnica. Izgleda da kreatori takvih akcija i nisu naročito originalni, pošto ponovo vidimo balvane, ovaj put po Crnoj Gori“, naveo je Kišjuhas.

Ocenio je da i reakcije iz opozicije svedoče da je u toku „odredjeno političko takmičenje u nacionalizmu sa preponama pred domaćom publikom“.

„Sve je to izraz jedne iste društveno dominantne i kulturno hegemone matrice, a prema kojoj se Crnoj Gori kontinuirano negira pravo na državnost, samostalnost ili identitet. Nezavisna Crna Gora i uopšte mogućnost da neko bude, o jeresi, Crnogorac ili Crnogorka, smatraju se nečim što je prolazno, jedna slučajnost, izuzetak ili aberacija. Crkva je samo zgodan izgovor, iako i ona tu očigledno ima svoje privredne, vrlo profane ili sitnosopstveničke interese“, kazao je Kišjuhas.

Prema njegovim rečima, osim etnonacionalizma, na delu je refleksija „vrišteće klerikalizacije našeg društva“.

„Od učestalih konsultovanja sa patrijarhom u ustavno sekularnoj državi, preko veronauke u školama, sve do badnjaka po automobilskim branicima i ikonostasa po instrument tablama“, rekao je Kišjuhas.

On je ocenio da je Srbija, po pitanju religije, uspostavila „švedski standard“, jer samo sedam odsto vernika odlazi u crkvu na bogosluženja jedanput nedeljno, slično kao i u Švedskoj.