Beograd, 5. februar 2018.
Nakon što je Ministarstvo pravde objavilo radni tekst ustavnih amandmana, kojima je predviđeno uvođenje završene Pravosudne akademije (PA) kao uslova za izbor sudija i tužilaca, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP) širi neosnovanu paniku u javnosti, svim silama se zalažući protiv reforme koja je najavljena pre jedne decenije.
USTP je udruženje upitne reprezentativnosti, jer u njegovom članstvu nije većina od 1300 pomoćnika u srpskom pravosuđu. Aktivnosti ovog udruženja uglavnom su upravljene na borbu protiv PA i uspostavljanja objektivnih kriterijuma za izbor, a saopštenja su mu usklađena sa stavovima Udruženja tužilaca Srbije (UTS). Ovakvo ponašanje ne čudi, s obzirom na to da poslednjih nekoliko godina učešće u upravi USTP predstavlja svojevrsnu inicijaciju za izbor na pravosudnu funkciju. Stavovi USTP nisu stavovi sudijskih i tužilačkih pomoćnika, već jedne interesne zajednice – uskog kruga pomoćnika koji lojalnošću uticajnim pravosudnim funkcionerima pokušavaju za sebe izboriti prekoredni izbor na sudijska i tužilačka mesta. Na tom putu im je PA najveća prepreka. Prosešnom sudijskom i tužilačkom pomoćniku PA je šansa za izbor, a ne prepreka.
Neutemeljene su pretnje da će pomoćnici napustiti pravosuđe jer nemaju perspektivu. Upravo zbog postojeće situacije, u kojoj decenijama ne postoje objektivni kriterijumi za izbor, odnosno činjenice da se od kandidata umesto merljivih rezultata zahtevaju neki drugi kvaliteti (kao što je na primer učešće u upravi USTP), najbolji kandidati iz redova pomoćnika već duži niz godina napuštaju pravosuđe i perspektivu traže u drugim pravosudnim profesijama.
PA predstavlja specijalizaciju u oblasti pravosuđa i uvodi sistemsku obuku za one koje je država, a ne interesne grupe u pravosuđu, odabrala za vršenje sudijske i tužilačke funkcije u jednom transparetnom postupku dostupnom svima.
Sudijski i tužilački pomoćnici nisu sprečeni da postanu pravosudni funkcioneri, ali u novom sistemu moraće proći posebne obuke iz različitih oblasti, koje im ne može obezbediti nijedan sudija pojedinac, već samo specijalizovana ustanova Republike Srbije.
PA svakom svom polazniku pruža priliku da tri godine usavršava svoje znanje i veštine uz mentorski nadzor od strane iskusnih sudija i tuzilaca, oslobođen “norme“ i rutinske izrade nacrta odluka. U tom mentorskim odnosu, za koji mnogi nepoznavaoci smatraju da je sličan principalskom odnosu između sudije/tužioca i pomoćnika, centralna ličnost je upravo polaznik obuke i njegova sveobuhvatna priprema za buduću funkciju, dok je u principalskom sistemu centralna ličnost sudija/tuzilac, kome je pomoćnik dodeljen da nekritički izradjuje nacrte njegovih odluka, uz usvajanje istog obrasca postupanja.
N.P.
