Сједињене Америчке Државе могле би да примене разне економске, војне и идеолошке стратегије како би поделиле и уздрмале Русију, наводи се у новом извештају института који финансира Пентагон.

У документу под насловом „Исцрпљивање и дестабилизација Русије” истиче се да би САД и савезници могли да примене „ненасилне опције наношења штете” како би ослабили руску привреду и војску и углед руских власти код куће и напољу.

Центар за истраживање и развој (Ранд), непрофитна организација коју између осталих плаћа и америчка војска, предлаже које све операције САД могу да финансирају како би Русију преусмериле на мање опасне акције које ће јој празнити буџет. Предложене мере укључују економске, геополитичке, идеолошке и војне.

Руски ТВ канал РТ је истраживање окарактерисао као отворену заверу да се изазову социјално незадовољство и друштвене поделе у Русији.

У извештају се закључује да највише шансе за успех имају опције које директно погађају Русију тамо где је најрањивија, а подривају је у сегментима у којима предњачи. Као најслабија тачка истакнута је њена економија, мала у поређењу са америчком и веома зависна од извоза енергената, док је највећа снага у домену војске и информационог ратовања.

У извештају се наводи да Русија пати од „дубоко укорењене”, али „претеране” стрепње због могућности да „Запад иницира промену режима”. РТ коментарише колико је иронично то што се ова стрепња назива претераном у документу у ком се описују начини да се управо то уради.

У документу се даље наводи да би САД могле да створе перцепцију да руска влада не ради у интересу јавности, да смањи поверење у руски изборни систем или да охрабре унутрашње протесте. Све то би можда омело руску владу и учинило је „мање способном или склоном да угрози интересе Запада у иностранству”, али се признаје да ова стратегија вероватно не би функционисала и да носи ризик ескалације сукоба.

Руски коментатори наглашавају да је документ објављен након двогодишње „хистерије” због наводног мешања Русије у америчку политику, дајући „узнемирујући увид у идеологију америчке изузетности” која функционише по принципу „радите како ми кажемо, а не како ми радимо”. Примећују да се западни медији нису утркивали да укажу на ову америчку варијанту мешања нити да „прозову владу САД због лицемерја”.

У економској области у извештају се сугерише да би мере попут ширења америчке енергетске производње и наметања строжих трговинских и финансијских санкција помогле да се оптерети и уназади руска економија.

Предложено је охрабривање емиграције високообразоване омладине и квалификованих радника, јер то не доноси трошкове ни ризике и може да помогне САД и другим земљама које примају досељенике, на штету Русије. Као лоша страна је наведено то што би се ефекти осетили након дугог времена.

Са стране геополитике, оцењује се да би америчка помоћ Украјини у оружју дотакла Русију тамо где је споља најрањивија, али да би та помоћ морала пажљиво да се извага како би повећала трошкове за Москву али да истовремено не изазове много шири сукоб у којем би Русија због свог положаја имала значајну предност.

Повећање америчке подршке сиријским побуњеницима је још једна могућност, али то би могло да резултира сличним неугодним исходима. Између осталог, да наруши напоре у борби против исламског тероризма и донесе ризик даље дестабилизације целог региона.

САД би такође могле да покушају да смање руски утицај у централној Азији, промовишу либерализацију у Белорусији и преокрену Придњестровље, протерујући руске трупе из овог непризнатог, углавном руског говорног подручја које се одвојило од Молдавије након распада Совјетског Савеза 1991. године.

Међутим, аутори се слажу у чињеници да би већина ових опција била тешко изводљива, скупа за Вашингтон, а можда чак и не би имала жељени ефекат.

У војном смислу, Сједињене Америчке Државе би могле поново да поставе своје бомбардере у близини кључних руских стратешких циљева, како би повећале забринутост Русије, али изван домета већине руских балистичких и крстарећих ракета.

Вашингтон би такође могао да постави додатно тактичко нуклеарно оружје у Европу и Азију како би присилио Москву да повећа улагања у ваздушну одбрану, пренео је Спутњик.

Развој нових далекометних бомбардера и свемирског оружја такође би забринуо Москву, али све предложене мере у војном домену носе ризик да увуку САД у трку у наоружању која би могла да има супротан ефекат, упозорава се у извештају.