Zabava

Američka vlada je 1970-tih naručila izradu vodiča za droge u naučnoj fantastici

Korice serijala istraživačkih studija NIDA-e, tom broj 9: Bavljenje drogom u naučnoj fantastici

Tekst je preuzet sa Motherboarda

Sedamdesete su bile drugačije vreme: Ratovi zvezda nisu imali prednastavke, besnela je snežna oluja, a federalna vlada je pokušavala da prokljuvi šta se to, kog vraga, dešavalo šezdesetih. Naravno, brinule su je droge. I tako je njena najnovija agencija zadužena za javno zdravlje preuzela na sebe zadatak sakupljanja niza izveštaja koji su proučavali sve, od upotrebe droga tokom seksa do upotrebe droga u prozi.

Elaborat pod naslovom „Bavljenje drogom u naučnoj fantastici“ je 1974. godine napisao Robert Silverberg, popularni, produktivni pisac naučne fantastike koji je i sam eksperimentisao u pomenutom žanru. Radi se o temeljnom istraživanju vrsta i funkcija izmišljenih droga koje se pojavljuju u 75 različitih SF romana, novela i kratkih priča. To je jedan fascinantan dokument, moćan pokazatelj vremena u kom je nastao.

Kontrakulturni pokret približio je upražnjavanje droga glavnom toku, iako se, prema Galupu, do kraja te decenije svega 4 odsto Amerikanaca izjasnilo da je probalo marihuanu. Uprkos tome, kolektivnom imaginacijom vladale su slike hipika koji gutaju esid i ekstravagantnih tipova kao što je poluludi Timoti Liri — uz uspon SF-a potpomognut drogama koji je postao tako velik u popularnoj kulturi.

Razuzdano upražnjavanje droga u kulturološkim međašima kao što su „Dina“ (gde se junaci toliko odvale da su uz pomoć „začina“ u stanju da menjaju vreme-prostor), romani Filipa K. Dika (seća li se neko supstance S, neuroina?) i „Goli ručak“, očigledno su bili toliko intrigantni da su vlasti nacije zadužene za zdravstvo odlučile da angažuju pisca naučne fantastike da za nas razluči šta je šta.

Slučajem se pozabavio Nacionalni institut za zloupotrebu droga (NIDA), osnovan 1974. godine (mada je korene vukao iz drugih agencija zaduženih za istraživanje zavisnosti iz prethodnih decenija). Deklarisani cilj agencije i dalje je da „bude predvodnik Nacije u primeni moći nauke na borbu protiv zavisnosti od droga i njihove zloupotrebe.“ Vrlo brzo nakon njenog nastanka, agencija se latila štampanja serije istraživanja o upotrebi droga koja bi se delila akademicima, zdravstvenim radnicima i javnosti. NIDA je serijal u deset tomova opisala kao „pregled najvažnijih rezultata istraživanja u poslednjih 15 godina, formulisanih i iscrpno organizovanih tako da čitaocu predoče cilj, metodologiju, rezultate i zaključke prethodnih studija izvršenih u datoj tematskoj oblasti.“

Pročitajte i: Probušio sam sebi lobanju kako bih ostao urađen zauvek

Većina tomova su najobičniji pregledi literature o konkretnim temama, kao što su „Droge i zaposlenost“, „Droge i seks“, ali bi poslednja dva delovala veoma neortodoksno danas. Jedan se bavi prozom uopšte, a drugi, konkretno, prozom u naučnoj fantastici.

Bavljenje drogom u naučnoj fantastici, 1974

Na ovaj fascinantan dokument naleteo sam dok sam skupljao građu za tekst o istoriji upotrebe droga u naučnoj fantastici., PDF verzija čitavog toma na 55 strana skenirana je u javnoj biblioteci u Mejnu i postavljena na Erowid, spremište svih informacija koje su korisnici sakupili o drogama.

„Sakupio sam grupu kratkih priča i romana pisanih na engleskom jeziku o upotrebi droga koje menjaju svest, napisanih od 1900. godinem i koje spadaju u književnu kategoriju naučne fantastike“, napisao je Silverberg u ovom tomu, istakavši da se bavio samo fiktivnim drogama koje menjaju svest a ne onima koje, na primer, omogućuju besmrtnost.

„Neke od ovih priča potiču iz najranijih godina žanra naučne fantastike, pogotovo iz dvadesetih i tridesetih godina, kada su prvi put počeli da se objavljuju visokotiražni naučnofantastični časopisi„, nastavlja on. „Ne iznenađuje, međutim, da većina priča obrađenih u studiji potiče iz perioda posle 1965. godine, kada je upotreba droga prvi put počela da prožima život nacije u današnjoj meri.“

I vrlo je verovatno da se vlada upravo zbog toga zainteresovala za ovaj projekat. Silverberg ističe da je „naučna fantastika često više odraz postojećih trendova u društvu nego predviđanje budućih trendova. Porast upotrebe droga precizno se ogleda u porastu upotrebe sličnih tema u naučnoj fantastici.“

Evo primera njegove analize:

„Eksplozivni rast upotrebe droga koje menjaju svest među američkom srednjom klasom u poslednoj deceniji istaknut je i često diskutovan fenomen našeg vremena. Počevši od sredine šezdesetih i na vrhuncu verovatno oko 1970. godine, upotreba marihuane, LSD-a, pa čak i heroina, poprimila je razmere epidemije, ne samo među mladima, već i među mnogima građanima zrelije dobi. Iako deluje kao da se trenutno širenje zavisnosti od heroina još jednom ograničilo na grupe građana sa niskim prihodima, a LSD postao manje popularan među onima sklonim eksperimentima, marihuana se svakako ustalila kao gotovo univerzalna droga koju redovno koriste milioni Amerikanaca, a upotreba jačih menjača svesti i dalje je česta, mada nije u ubrzanom porastu kao do sada.“

„Tokom perioda društvenih dislokacija — obeleženog radikalnim promenama u stilovima oblačenja, atentatima na političke lidere, opstrukcijom vladinih procesa iz reakcije na rat koji se često doživljava kao amoralan, divljom inflacijom i drugim traumama i lomovima — u skladu sa rastom upotrebe droga u Sjedinjenim Državama, naučna fantastika je postala jedan od najpopularnijih specijalizovanih podžanrova književnosti… Iako je ovaj rast popularnosti naučne fantastike delom reakcija na veliki publicitet koji dobija istraživanje svemira u Sjedinjenim Državama i Sovjetskom Savezu, mislim da su za njega još zaslužnije iste one sile koje su podstakle toliko interesovanje za uzimanje droga.“

Što će reći, u periodima društvenih lomova kakve smo iskusili od smrti Džona F. Kenedija i eskalacije Vijetnamskog rata, konvencionalni obrasci ponašanja gube na svojoj privlačnosti, a fascinacija bizarnim, tuđim, nepoznatim, čudnim, svim vrstama stimulacija koje pružaju bekstvo od realnosti sadašnjeg trenutka, povećava se u velikoj meri. Naučna fantastika ne samo da nudi slične vrednosti u izobilju, već i, u svom pojavnom obliku satiričnog komentara na naš današnji svet, pruža jedan pogled na naše ubrzane društvene promene koji je veoma atraktivan čitaocima, pogotovo među omladinom.“

___________________________________________________________________________Pogledajte VICE film Stondirana deca

___________________________________________________________________________

Bio je to prilično ekstravagantan projekat — i teza — da bi ga se vlada poduhvatila, a kamoli objavila o svom trošku. (Zanimljivo je i da Silverberg, baš kao i vlada, smatraju da je za uspon naučne fantastike u glavni tok zaslužna upravo droga.) Kako je onda do njega uopšte došlo? Nažalost, niko u NIDA-i nije mogao da pronađe nikakvu informaciju o projektu. Predstavnik iz NIDA-e mi je rekao da je „pokušao da pronađe bilo kakvu informaciju o dokumentu koji ste poslali i, nažalost, nismo mogli ništa da pronađemo.Urađena je suviše davno da bismo imali bilo kakav dodatni podatak o tom dokumentu.“

Ni Silverberg se ne seća kako je tačno nastao projekat.

„Pitate me za projekat koji sam radio pre 40 godina“, rekao mi je u mejlu. „Ne sećam se svih detalja. Sećam se da me je kontaktirao vladin podugovarač u Los Anđelesu koji je već sastavljao slične ankete za NIDA-u“, rekao je on. „Pošto sam bio poznati pisac naučne fantastike koji se u svojim romanima bavio nekim vidovima kulture droge, bio sam logičan izbor za pisanje tog dokumenta.“ (On napominje da je „imao velikih problema sa plaćanjem rada, ali da je na kraju dobio dogovorenu naknadu.“)

Bavljenje drogom u naučnoj fantastici, 1974

Znamo da je „namena projekta bila da pomogne istraživačima kojima teško pronalaze vreme da traže, a kamoli pročitaju sve postojeće informacije, a koje se i dalje svakodnevno objavljuju u oblasti interesovanja“, objašnjava u uvodu Den Letieri, tadašnji rukovodilac projekata za NIDA-u. „Teme droga i vizuelnih umetnosti, naučne fantastike i proze — vidova savremenog života koji vrše uticaje na sve nas — istraživali su pisci ozbiljno angažovani u datim oblastima. Njihov sadržaj je možda provokativan, ali je svakako podsticajan.“

I zaista — ni Silverberg ni NIDA ne znaju za postojanje bilo čega sličnog, pre toga ili od tada.

„Ne znam za slične projekte. A nisam u toku ni sa drogama ovih dana — sva svoja istraživanja na tu temu obavio sam pre četrdeset i pedeset godina, a sa svojih 80 godina nisam više au courant„, kaže Silverberg. „Moj utisak je da je intenzitet interesovanja za ovu temu donekle oslabio u naučnoj fantastici posle sedamdesetih.“

To je za sada možda istina, ali nedavno su se droge ponovo pojavile u naučnoj fantastici, od vrhunskog pojačivača učinka u filmu i seriji Limitless do, na primer, slo-moa u novom filmu o Sudiji Dredu. Najnovija fikcija o upotrebi raznih supstanci deluje opsednuto našom sposobnošću da završimo — ili makar izbegnemo — nadljudsku količinu posla; što je verovatno podjednako odraz naših strahova od 24-časovnog, sedmodnevnog digitalnog radnog pakla kao što su blaženi SF menjači svesti bili u odnosu na apstraktni potencijal leta ljubavi šezdesetih.

„Naučna fantastika je podjednako vodič za sve ono gde se trenutno nalazimo koliko i vizija onoga kuda idemo“, napisao je Silverberg 1974. godine. „Književnost koja je toliko popularna među mladima, koja stvara tako žestoko i posvećeno sledbeništvo, može biti od velikog značaja dok pokušavamo da otkrijemo obrasce koje savremeno društvo preuzima ili će preuzeti u godinama koje su pred nama.“

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh