После вишегодишњег лобирања, чини се да је „Гугл” успео да убеди савезна регулаторна тела да и машина може да се третира као возач. Национална агенција за безбедност саобраћаја послала је компанији писмо у коме наводи да компјутер може да управља аутомобилом. Овај став, супротан недавно изнетом мишљењу калифорнијских власти да у возилу мора да седи особа са возачком дозволом, заоштриће расправу о правним аспектима аутомобила без возача. У Европи, по Бечкој конвенцији из 1968, возило мора да има возача који је у сваком тренутку у стању да контролише возило.
„Слажемо се да ‘Гуглово’ самостално возило неће имати возача у традиционалном смислу у ком су возила имала возаче последњих 100 и више година”, написао је директор агенције Пол Хемерсбо.
Аналитичари оцењује да ће овакав став помоћи технолошким компанијама које развијају самовозеће аутомобиле.
Агенција је одговорила на молбу „Гугла” да протумачи федерални закон о безбедности саобраћаја за његове аутономне аутомобиле без контрола као што су волан и кочнице. Прототип који компанија тестира од прошле године јесте возило мале брзине које би могло да функционише као такси или доставно возило у градском окружењу.
У аутомобилској индустрији не постоји сагласност око тога каква треба да буде крајња улога возача ни да ли технологија довољно брзо напредује да би ускоро могла да управља возилом боље него човек, објавио је „Њујорк тајмс”.
Већина компанија се определила да развија системе који помажу возачу. Возила сама возе у неким ситуацијама и у наредним година све више ће бити под контролом компјутера (у кривинама, када се мењају траке, пролазе раскрснице), али под људским надзором, тако што ће возач да ускочи у критичној ситуацији коју компјутер не може да реши. То тренутно и јесте највећи проблем инжењера: како да возач који можда куца ес-ем-ес или гледа филм у секунди преузме контролу над возилом.
Аутопилот код „тесле”, представљен у октобру, дозвољава возачу да склони руке с волана, али га подстиче да после кратког времена преузме контролу и упозорава на проблематичне ситуације. На пробној вожњи од 350 километара у Калифорнији, роботичар и стручњак за вештачку интелигенцију Себастјан Тран морао је да интервенише више од 12 пута. Аутомобил се добро показао на отвореном путу, али у градској вожњи има проблема јер не успорава довољно при скретањима и не пролази баш глатко кроз кривине. И нови „нисани” захтевају надзор возача и инжењери признају да неће бити аутономни у условима као што су снег, обилна киша па чак и неке ноћне вожње.
Чак и компаније попут „Убера” имају дугорочне планове да њихова возила без возача једног дана по поруџби стижу на адресу путника. Он сарађује са универзитетом Карнеги мелон, док је „Џенерал моторс” недавно уложио пола милијарде долара у највећег „Уберовог” ривала, америчку компанију „Лифт”.
Одлука агенције коју је Ројтерс у среду пренео као ексклузивну вест не значе потпуну подршку „Гуглу” и осталим компанијама. Сви ће морати да докажу да технологија испуњава стандарде безбедности који важе за класичне аутомобиле.
Америчка удружења потрошача не одобравају, међутим, став агенције и сматрају да роботи не могу да се изборе са свакодневним изазовима у саобраћају. Подсећају на обавезне годишње извештаје компанија о томе колико пута су возачи морали да преузму контролу у пробним вожњама, у неким случајевима на свака три километра. „Гугл” се хвали да је имао инциденте тек на 2.000 километара.
