Породица Саклер је постала једна од најимућнијих америчких породица претварајући пацијенте у зависнике од њеног лека против болова. Сада је суочена са више од 2.000 тужби појединаца и америчких савезних држава који тврде да је њена компанија један од главних криваца за епидемију умирања од дроге.

Прекјуче се тужиоцима придружила и држава Њујорк, која је пресавила табак против фармацеутске куће „Перду фарма” и њених власника. Иако су Саклерови градили имиџ филантропа који поклањају десетине милионе долара универзитетима и музејима, више не могу да избегну лош публицитет и оптужбе да су милионе Американаца претворили у зависнике од дроге. Богатство, које је „Форбс” проценио на око 14 милијарди долара, стекли су производећи лек против болова на бази опијата „оксиконтин”, који је познат и као „отровна пилула”, па чак и као „легални хероин”.

Како тврде тужиоци, „Перду фарма” се није обазирала на оно што је врло добро знала – да „оксиконтин” изазива зависност. Произвођач је дезинформисао лекаре и пацијенте, тврдећи да медикамент не изазива зависност и да се слободно може користити и у дугом временском периоду. Лекари су упорно преписивали „оксиконтин”, чак и за умерене болове. Многи корисници су се навукли и стално су куповали лек или су га нелегално набављали на улици, где је почео да се растура попут хероина. Све је то увећавало профит „Перду фарме”, док је држава често рефундирала трошкове за прописане лекове.

Њујорк тужи произвођача за превару и лажно оглашавање и тражи одштету за рефундиране лекове прописане на рецепт, јавио је „Њујорк тајмс”. Слични су захтеви и осталих 35 савезних држава које су тужиле „Перду фарму”, као и оштећених појединаца и рођака преминулих зависника од „оксиконтина”.

Суочена са позивима на суд са свих страна, компанија је, како је недавно објавио Ројтерс, почела да размишља о банкроту. Ипак, њујоршке власти сматрају да је „Перду фарму” разгласила причу о банкроту да би обесхрабрила оштећене да траже финансијску надокнаду. У делу оптужнице која се односи лично на власнике, наводи се да су Саклерови уз помоћ офшор фирми пребацили стотине милиона долара из компаније на своје приватне рачуне чим су схватили да би судови могли да одобре компензације. Саклерови, који су због издашних донација свету уметности и науке познати и као амерички Медичи, негирали су све што им се ставља на терет.

„Перду фарма” је њихова породична компанија која је највише новца зарадила на „оксиконтину”. То је лек на бази оксикодона, деривата опијума. Овај хемијски рођак хероина двапут је снажнији од морфијума. Иако су лекови на бази опијума (опиоиди) предвиђени за најтежа стања и кратко коришћење, „Перду фарма” је убедила лекаре да преписују „оксиконтин” и за далеко слабије тегобе попут зубобоље или менструалних болова, што јој је гарантовало масовну продају. После дуже употребе, лек је могао да изазове зависност, а било га је лако и злоупотребити, јер су корисници лако могли да га прогутају, ушмрчу или убризгају. Четворо од петоро зависника од хероина прво су били навучени на „оксиконтин” или сличан лек, а прелазили су на хероин зато што је јефтинији, показују подаци америчких здравствених служби.

Тако је створена епидемија зависности и умирања од дроге, један од највећих проблема са којим се Америка данас суочава. Последњих година 200.000 људи је преминуло од предозирања „оксиконтином” и сличним лековима и још толико од предозирања хероином и другим уличним дрогама.

Иако је знала за дејства и злоупотребе, компанија је упорно рекламирала лек на којем је зарадила око 35 милијарди долара. Кад је пре 12 година тужена, „Перду фарма” је признала да је лагала да њен лек не изазива зависност и да не може бити злоупотребљен. Произвођач је платио 675 милиона долара одштете, али је то била незнатна сума у односу на његову годишњу зараду на леку од око три милијарде долара.

И поред тога што су доприносили епидемији предозирања, Саклерови су дуго били, пре свега, познати као мецене, јер су поклонили више десетина милиона долара музејима „Лувр”, „Гугенхајм”, „Тејт” и „Смитсонијан” и универзитетима Тафтс, Колумбија, Харвард. Оксфорд, Кингс колеџ и другима. Кад се више није могло сакрити шта је стварно „оксиконтин”, и поменуте научне и културне установе нашле су се на удару јавности која је тражила од њих прекину везе са Саклеровима и престану да прихватају донације. Услед овог притиска, недавно су лондонски „Тејт” и њујоршки „Гугенхајм” саопштили да више неће прихватати новац од Саклерових, док су њујоршки „Метрополитан” и универзитети Тафтс и Колумбија објавили да разматрају да ли да учине исто.