Он је најстарији председнички кандидат кога подржава најмлађе бирачко тело.
Берни Сандерс (74) је идол прве америчке генерације која верује да неће живети боље од својих родитеља. Ти гласачи на својој кожи осећају оно о чему сенатор говори: „класа милијардера” је корумпирала систем који ради за најбогатије, док осталима следују „мрвице”.
Социјалдемократа из Вермонта је на првим страначким изборима био готово изједначен са Хилари Клинтон јер је успео да на биралишта изведе и оне који иначе не гласају. Међу оних 84 одсто бирача млађих од 29 година који су гласали за њега у Ајови били су и дипломци и млади професионалци који не могу да отплате ни студентске зајмове, а камоли да узму кредите за кућу или стан.
Времешни левичар говори и у њихово име. Медији и аналитичари дуго су га игнорисали, сматрајући га за социјалисту који нема никакве шансе против Хилари Клинтон. Ајова је, међутим, показала да и у Америци стасава левичарска база попут оне која у Европи гласа за Корбина и Подемос, а с друге стране Атлантика проглашава „политичку револуцију”.
Сандерс је после студија политичких наука на Универзитету Чикага напредовао од градоначелника, преко конгресмена, до сенатора. Обликовало га је одрастање у скромној породици имиграната, пољских Јевреја. Глад и болести у радничком Бруклину убедили су га да свако има право да ради и да се лечи, а прошлост његове фамилије – која је углавном побијена у холокаусту – да је политика веома важна јер је, напослетку, и Хитлер дошао на власт на изборима.
Многи сматрају да је натерао Клинтонову да скрене улево и да је његова мисија тиме завршена. Да је његов излазак из трке питање дана, јавност покушавају да убеде и медији и аналитичари. Тврде да се његове идеје никад неће примити, да је нереалан кад тражи регулацију банака и хапшење одговорних за светску економску кризу 2008. Сматрају да је радикални левичар, мада није отишао даље од скандинавске социјалдемократије када је обећао веће порезе за богате, организацију јавних радова да би се упослило становништво, здравствено осигурање за све и бесплатно образовање на државним факултетима. А опет, на њега као на „црвену опасност” упозоравају чак и либерални медији. Није њима толико до Сандерса колико до Клинтонове. Ако га покажу као социјалистичког занесењака кога ће републиканци „растргнути” у новембру, прагматичној Хилари, која, за разлику од њега, прима донације од Волстрита и крупног капитала, раскрчен је пут до демократске номинације.
Амерички председнички кандидати истичу колико су велики верници, цитирају Библију и хвале Господа, али не и Сандерс, који каже да се његова духовност не састоји из вере у бога „посредством неке организоване религије”, већ из чињенице да га потреса што чак и у Америци умиру деца чији родитељи не могу да плате лекове.
