Specijalni savetnik koji vodi istragu o mešanju Rusije u SAD pokrenuo je tokom marta mogućnost izdavanja sudskog poziva za svedočenje predsednika Donalda Trampa, rekao je njegov bivši advokat, potvrdivši da su istražitelji pokrenuli tu izuzetnu meru prisiljavanja predsednika na dužnosti da svedoči pod zakletvom, na šta je Tramp danas reagovao.

Advokat Džon Daud je izjavio za agenciju AP u utorak da je tim specijalnog savetnika Roberta Mulera tu temu izneo na sastanku s pravnim timom Trampa dok su pregovarali o uslovima mogućeg saslušanja predsednika.

Muler istražuje ne samo mešanje Rusije u izbore u SAD i njen mogući dosluh sa saradnicima Trampa, već i mogućnost da je Tramp ometao pravdu.

Tramp je danas na svoj način to prokomentarisao na Tviteru: „Nije bilo dosluha (to je IZMIŠLJOTINA) i nema OMETANJA PRAVDE (to je nameštanje i zamka)“.

Čak ako Muler i odluči da u sklopu istrage pozove Trampa na saslušanje, predsednik bi mogao da se protiv toga bori na sudu ili da odbije da odgovara na pitanja, pozivajući se na Peti amandman na Ustav SAD, koji gradjanina štiti od mogućnosti da optuži sam sebe.

Izjava advokata Džona Dauda data je više od mesec dana od kada je podneo ostavku u pravnom timu, ali je važna jer daje uvid u to o čemu advokati Trampa razgovaraju sa specijalnim savetnikom koga predsednik sve češće pokušava da podrije javnim napadima.

U utorak je Tramp rekao da je „sramota“ što je u medije „procureo“ spisak predloženih pitanja, napravljen kao odgovor na Mulerove pregovore s predsednikovim pravnim timom.

Tih pedesetak pitanja su sastavili Trampovi advokati tokom pregovora s Mulerovim istražiteljima početkom ove godine, imajući na umu mogućost svedočenja predsednika.

Osoba koja je upoznata s tim, a insistira na anonimnosti, izjavila je za AP da ta pitanja odražavaju ono što su advokati odbrane očekivali da bi Tramp mogao biti pitan, a ne ono što Mulerov tim hoće da sazna.

Po onome što je objavljeno, pitanja se kreću od Trampovog razloga za otpuštanje direktora FBI-a Džejmsa Komija pre godinu dana, do kontakata Trampovih saradnika s Rusima.

Iako je Mulerov tim rekao Trampovim advokatima da predsednik nije cilj istrage, istražitelje i dalje zanima da li postupci predsednika predstavljaju ometanje pravde, a žele da ga pitaju i o nekoliko slučajeva koji su se dogodili od kada je na vlasti. Medjutim, još nisu doneli odluku da li će zahtevati taj razgovor s Trampom.

U „tvitu“ je Tramp napisao da „nema ni govora o dosluhu“ s Rusima i kao mnogo puta ranije, nazvao Mulerovu istragu „ruskim lovom na veštice“.

U drugom „tvitu“, Tramp je napisao: „Bilo bi vrlo teško ometati pravdu za zločin koji se nikada nije desio“.

Izgleda da pitanja ukazuju da Muler ipak razmatra mogućnost dosluha Trampovih ljudi i Rusije. Neka pitanja se dotiču ruskog mešanja u izbore, i da li je Trampova predizborna kampanja na bilo koji način bila u koordinaciji s Kremljom.

Jedno od pitanja je o tome šta je Tramp znao o osoblju svoje kampanje, uključujući njenog prvobitnog šefa Pola Manaforta koji je pokušao da stupi u kontakt s Moskvom.

Muler je već pokrenuo nekoliko optužbi protiv Manaforfa, uključujući za pranje novca i bankarske prevare. Nijedna od optužbi se ne odnosi na navode o ruskom mešanju u izbore u SAD i na moguću koordinaciju sa saradnicima Trampa, a sam Manafort je negirao da ima bilo kakve veze s tim.

Pitanja se odnose i na ključne dogadjaje iz prvih meseci mandata Trampa, uključujući njegovu reakciju na izuzimanje glavnog državnog tužioca Džefa Sešnsa iz istrage o Rusiji, i Trampovo otpuštanje savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina.

Jedno od pitanja je o tome da li je Tramp pokušao da s Flinom razgovara „o traženju imuniteta ili mogućoj pogodbi“, pre nego što se Flin prošle godine izjasnio kao kriv. Flin sada saradjuje s Mulerom.