BG

Ана Богдановић, директор Туристичко-спортске организације Деспотовац: Требају нам већи смештајни капацитети да бисмо даље развијали туризам

 

Деспотовац је градић у Србији, источно од Велике Мораве.

Познато још од четрнаестог века под именом Војник, насеље је више пута расељавано и обнављано.

Како и не би; Деспотовац се налази на врло лепом и питомом месту, на реци Ресави, у плодној и живописној долини, а подно Кучајских планина.

Природа је према Деспотовцу и његовој околини била благонаклона – богатство обрадиве земље и воде су били на располагању овдашњим становницима од памтивека, а богатство налазиште мрког угља је дало пресудан импулс индустријском развоју Деспотовачког краја од половине деветнаестог века на даље.

Деспотовац је назив добио по средњовековном српском владару, Деспоту Стефану Лазаревићу, чији се споменик налази на средишњем градском тргу.

Назив је одредио 1882. године Краљ Милан и касније није никада мењан.

У Деспотовац се може доћи друмом из два правца.

Уколико долазите са севера, из правца Београда, треба да се искључите с ауто-пута Београд – Ниш код Марковца, прођете кроз Свилајнац и продужите право до Деспотовца широким асфалтним путем.

Уколико долазите с југа, из правца Ниша, искључите се с ауто-пута код Ћуприје и пратите путоказе. Проћи ћете периферијом Ћуприје у којој ћете два пута скренути десно, а затим само право асфалтним путем кроз живописне пределе Ресаве.

Оно што похваљујемо на самом почетку, јесте већи број јасно постављених путоказа, тако да се путник лако може снаћи.

О туризму и угоститељству у Општини Деспотовац, обавили смо разговор с Аном Богдановић, директором Туристичко-спортске организације Деспотовац.

Директорка Ана је занимљива особа.

У тридесетој години живота, већ је постигла да дипломира економију, уда се и постане мајка и да читаве три године буде директор Туристичко-спортске организације Деспотовац.

Директорка Богдановић нас прима у свом кабинету у скромној згради установе на чијем је челу, а нама пажњу скрећу неколико девојака које се ту налазе.

„Ово су ђаци Техничке школе из Деспотовца на стручној пракси.

Овде се школује кадар за потребе угоститељства и туризма.

Имамо ђаке који уче за туристичко-хотелијерског техничара, а неки од њих су код нас на пракси, и ђаке који се спремају за конобара и за кувара.“, добијамо кратко објашњење.

Госпођо директоре, каква је туристичка понуда Општине Деспотовац?

Шта у Деспотовцу и околини треба посетити и доживети?

„Туристичка понуда Општине Деспотовац је врло разнолика.

Обилујемо природним лепотама и културно-историјским споменицима.

Надомак самог града уздиже се Манастир Манасија, бисер средњовековне српске историје и културе, задужбина Деспота Стефана Лазаревића.“

„Најзначајнији споменици природе су Ресавска пећина и водопад Велики Бук на хидро-комплексу Лисине.

Ресавску пећину, по богатству накита, пореде са словеначком Постојнском јамом, а водопад Велик Бук је један од највећих и најлепших акумулационих водопада у Србији.“

„Пејзажи који се ређају путем према водопаду Прскало скривеном у шуми Јужног Кучаја и Музеју угљарства у Сењском Руднику су предивни.“

„Треба споменути и прашуму Винатовачу, једину преосталу у Србији, у којој људска рука ништа није дирнула већ 350 година, и незаобилазно место за обилазак и излете у природи – одмаралиште Миливска клисура.“

„У туристичку понуду Деспотовца улазе бројне манифестације које посећује велики број туриста.

Међу првима су Мајске аматерске позоришне свечаности, а најпознатија манифестација су Дани српског духовног преображења.

Већ четири године за редом, у оквиру Дана српског духовног преображења, одржава се и међународни витешки фестивал ,Just Out`.“

„У нашем региону је доминантан етно-туризам, тако да имамо већи број сеоских домаћинстава која нуде могућност боравка с пратећом услугом, те су свакако наша препорука за викенд у природи.“

„На задовољство оних који воле активнији одмор, ЈП ,Ресавска пећина` је, током 2017. године, обогатила своју понуду изградњом Авантура парка, адреналинског низа од једанаест препрека које поспешују координацију и сналажење у простору.

За сада је намењена свима вишим од 140 центиметара, а у плану је изградња адреналинског дела за најмлађе посетиоце.“

Шта треба учинити како би се туризам и угоститељство даље развили у Општини Деспотовац?

„Број туриста, који расте из године у годину, условљава потребу за већим смештајним капацитетима.

Развој туризма и угоститељства у Деспотовцу и околини би првенствено поспешиле инвестиције у хотелске и друге угоститељске објекте – места за смештај, одмор и релаксацију, ресторан у оквиру Ресавске пећине и друго.

Немамо довољно постеља које нудимо туристима, немамо базен, немамо спа-центар…“

„Врло је слаба понуда за бизнис категорију туриста.

Улагањима у смештајне капацитете би се омогућила организација трибина, семинара, пословних састанака, тим билдинга, различитих свечаности и сличних догађаја у Деспотовцу и околини.“

„Требало би обезбедити и веће смештајне капацитете за спортисте и остале, и сада присутне, категорије посетилаца.“

Колико је посета и ноћења туриста остварено у претходних пет година у Општини Деспотовац?

„О броју посетилаца Општине Деспотовац можемо да говоримо на основу улазница продатих у Ресавској пећини.

У последњих пет година, продато је око 181 хиљаде улазница, а број улазница је сваке године за око десет хиљада већи него претходне.“

„Имамо податке да је претходних година остварено око педесет хиљада ноћења туриста на територији Деспотовца, али су подаци у том делу врло непоуздани.

Наиме, власници угоститељских објеката избегавају да плате боравишну таксу ноја износи само 60 или 80 динара, тако да немамо потпуну слику о броју посетилаца!“

Колико у Општини има предузећа, предузетничких радњи и домаћинстава која се баве угоститељством и туризмом? Којим угоститељским капацитетима располаже Општина Деспотовац и каква је њихова попуњеност?

„У нашој општини постоје 23 угоститељска објекта – петнаест објеката који пружају услугу исхране и смештаја и осам категорисаних сеоских туристичких домаћинстава.“

„Сеоска категорисана домаћинства имају укупно 39 соба с 113 постеља, а угоститељски објекти имају 142 собе и 343 постеље.

Током летње сезоне, смештајни капацитети су махом попуњени.“

Да ли у Општини Деспотовац постоје туристичке агенције које се баве организовањем туристичких посета Деспотовцу? (А не једино продајом туристичких аранжмана за путовања у друга места.)

„Не, на жалост не постоје туристичке агенције које се баве рецептивним туризмом у Деспотовцу.“

Пуно среће и успеха желимо младој директорки Ани Богдановић у будућем раду, а највише нових инвестиција у туризам и угоститељство Деспотовца.

Деспотовац, октобар 2018. године

Текст: Љубомир Костић

Фото: Д.К.

(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Деспотовац. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)

 

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh