• Gradovi

    Analitičari: Ratno stanje pokušaj odbrane predsednika Porošenka od izbornog poraza

     

     

    Ratno stanje, proglašeno ove nedelje u Ukrajini, po svemu sudeći samo je neuspeo pokušaj predsednika Petra Porošenka da se odbrani od poraza na izborima marta iduće godine jer sada ima jedva 10 odsto podrške birača, ocenjuju analitičari.

    Komentator agencije „Blumberg“ Leonid Beršidski, osnivač ruskog privrednog dnevnika „Vedomosti“ i veb-sajta „Slon.ru“, piše da je uvodjenje ratnog stanja posle pomorskog koškanja s Rusijom u moreuzu Kerč koji je Moskva pregradila teretnim brodovima, najpre izgledalo kao „majstorski potez“ Porošenka pred izbore koje će, ukazuju ankete, inače izgubiti.

    „Ali kada je (u ponedeljak) Parlament završio s njegovim dekretom o proglašenju ratnog stanja, bilo je jasno da je Porošenko iz čeljusti pobede iščupao poraz“, piše Beršidski.

    Jer, predsednikov plan je bilo proglašenje ratnog stanja u čitavoj Ukrajini i to na 60 dana, što bi, pošto su predsednički izbori bili najavljeni za 31. mart, „bacilo u očaj“ sve kandidate izuzev Porošenka jer bi on, „kao vrhovni komandant, bio u centru pažnje, okupljajući oko sebe naciju pred opasnošću od (ruske) invazije“.

    Porošenko je preko televizije vodio kampanju za taj svoj plan „mašući hrpom papira“ za koje je tvrdio da su to „obaveštajni podaci koji govore o krajnje ozbiljnoj opasnosti“ od ruskih snaga što je na sednici Saveta bezbednosti UN ponovio ambasador Ukrajine Volodimir Jelčenko.

    Medjutim, Porošenko je ubrzo shvatio da nema dovoljno podrške poslanika za ratno stanje od 60 dana, te ga je skratio na polovinu, 30 dana. To je, piše Beršidski, bio „ključni ustupak“ koji je obesmislio ratno stanje jer „nije jasno kako Ukrajina može za to vreme ojačati odbranu od Rusije“, a i zato što će se, po okončanju takvog ratnog stanja, „birači pitati šta se predsednik uopšte nadao da će time postići“.

    Analitičar najveće ukrajinske investicione banke „Dragon kapital“, Serhij Fursa, piše u članku Blumberga da „zakon o ratnom stanju ne može postići da budemo jači pred Rusijom“, i da taj zakon u stvari „i ne pomaže Ukrajini, već samo ljudima na vlasti pomaže da sačuvaju moć“.

    Uz prepolovljeno trajanje ratnog stanja, opozicioni poslanici iz „Domovine“ bivše predsednica Vlade Julije Timošenko, iz „Samopomoći“ gradonačelnika Lavova Andrija Sadovija i iz populističke Radikalne partije Oleha Ljaška izdejstvovali su od Porošenka još ustupaka: da Skupština zvanično potvrdi da će predsednički izbori biti 31. marta, da ratno stanje neće biti u čitavoj Ukrajini, i da neće biti ograničenja Ustavom garantovanih sloboda.

    Strahovanje opozicije, piše Beršidski, „nije bilo samo to da će predizborna kampanja biti ograničena, već i da će Porošenko dobiti gotovo diktatorska ovlašćenja“.

    I tako je predsednik popustio i prihvatio to što je na kraju izglasano: 30-dnevno ratno stanje u samo deset od 27 upravnih oblasti, samo uz granicu s Rusijom, i uz sve ostalo što je opozicija zahtevala u zamenu za svoj glas.

    „Sa skresanim dekretom, Porošenku je ostalo malo političke koristi od toga“, piše Beršidski uz procenu da će po okončanju ratnog stanja biti dovoljno vremena za kampanju pred predsedničke izbore koji su sada i zvanično poslednjeg dana marta, „što će izbrisati svu prednost koju Porošenko stekne do kraja decembra“.

    Iako Porošenko „u svoju korist“ tvrdi da je „osujetio plan predsednika Rusije Vladimira Putina da izazove Ukrajinu da pokrene i izgubi rat kao Gruzija protiv Rusije 2008. godine“, u članku Blumberga piše da „Putin ipak neće početi opšti napad, kao što to nije učinio ni 2014. ili 2015, kada je njegova armija mogla da lako pregazi slabu ukrajinsku vojsku“.

    „Ne samo što bi Kremlj invazijom dobio malo, već, pored toga, (predsednički) izbori (u Ukrajini) pružaju Putinu mnogo bolju priliku da nastavi destabilizaciju i slabljenje svog suseda“, smatra Beršidski.

    Porošenko uz to zasad nije dobio „robustan medjunarodni odgovor“ kojem se nadao, te je, piše u članku, „sasvim promašio priliku koju je imao“.

    Bilo bi mu bolje, piše analitičar, da se usredsredio na pregovore o oslobadjanju 23, ili, po drugim izvorima, 18 mornara koje su u nedelju zarobile ruske snage, a njihova sudbina je u Kijevu „sasvim izbledela“ za svega tri-četiri dana.

    Uz to, zaključuje Beršidski, „Ukrajina u stvari i ne želi da počne pomorski sukob, što znači da se uskoro neće okončati ilegalna ruska dominacija u Azovskom moru i moreuzu Kerč“ kojim je ono spojeno s Crnim morem.

    Zbog svega toga, piše na kraju članka, „sve su manje Porošenkove mogućnosti pred izbore“ koji će biti „proba nastajuće, ali živahne ukrajinske demokratije: pred Ukrajincima su četiri meseca… da izaberu kompetentnijeg lidera, namernog, bar koliko i Porošenko, da obezbedi čist raskid Ukrajine s Rusijom“.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com