Алтернативни путеви воде право у амбис, а мишиће смо испробавали толико пута да смо у томе били светски шампиони у 20. веку, а да свом народу ништа нисмо донели, рекао је премијер Александар Вучић, У Дому народне скупштине, на отварању дводневне конференције „Више од цивилног друштва: заједничким дијалогом на европском путу”. Он је истакао да у „Србији поново постоје они који би да показују мишиће и неодговорно позицају да идемо алтернативним путем, а то је политика којом је наша нација једном већ доведена на ивицу опстанка.
Обраћајући се учесницима скупа, који су организовали Међународни европски покрет и Европски покрет у Србији, Вучић је рекао да је сарадња са цивилним сектором неопходна влади, „не због имиџа, или зато што то тражи ЕУ, већ као партнерство онима који поседују знање, мудрост и способност и који су активни партнер државе у изградњи демократије.” Он је позвао све организације цивилног друштва за наставак сарадње на европском путу Србије.
Премијер је истакао: „Упркос томе што су критике које су долазиле из цивилног сектора понекад биле неутемељене, њихово знање, ставови и поруке били су значајни у многим ситуацијама, посебно из времена ратних сукоба на Балкану. Умногоме су на помагали у опхођењу са избеглицама, мигрантима, у томе како да покажемо своје право лице, а не оно које бисмо, можда, у неком политичком смислу показали. Управо зато данас могу да кажем да је учешће цивилног сектора конструктивно и корисно за Србију.” Он је подсетио да је „једино цивилни сектор својевремено успостављао сарадњу међу зараћеним државама Балкана” додајући да се у међувремену регионална клима променила, да су се „политичари опаметили” и да је „Србија данас земља која успешно сарађује са својим суседима.” Вучић је истакао.„У ту сарадњу Србија улаже труд, а свој позитиван став показала је Бриселским споразумом, односом према мигрантима, одсуством реакције на провокације из региона. Обично то није наилазило на подршку јавности, јер је код нас, али и у земљама региона, увек једноставније показивати мишиће и позивати се на силу, прошлост, мржњу и нетрпељивост, него говорити о ономе што нас чека у будућности, док је цивилни сектор увек подржавао регионалну сарадњу и њен значај, јер то није питање само економије, већ и будућности.”
Премијер је закључио:„Уверен сам да Србија мора да има стратешке циљеве и визију своје будућности да би могла да се развија и зато је опредељење ове владе да укључи цивилни сектор у одлучивање о важним питањима, а посебно у процес предприступних преговора са ЕУ. Волео бих да на исти начин, на основу остварених резултата им постављених циљева, а не личних симпатија, свака будућа влада има Вашу подршку. Та сарадња мора да се успостави тако да ниједна влада након ове не пожели да је прекине, или да искључи цивилни сектор из важних одлука у друштву.”
Отварајући конференцију, Маја Гојковић, председница Скупштине Србије, рекла је да је у актуелном сазиву парламента постигнут политички консензус о пуноправном чланству Србије у ЕУ, а „жеља је да доношењем потребних закона за спровођење реформи Србија до 2020. године у потпуности буде спремна за улазак.” Гојковићева је, као доказ сарадње парламента и цивилног сектора, навела да су Народна скупштина и Европски покрет у јуну 2014. године основали Национални конвент о Европској унији, који окупља 571 невладину организацију и тако покрива све области, које ће бити предмет приступних преговора са ЕУ.
Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља задужена за евроинтеграције, рекла је да су Србија и њена влада показале да умеју да комуницирају и препознају значај цивилног сектора, поручивши да „сви треба да буду део процеса евроинтеграција.”
