(Prenosimo pismo koje smo dobili u celini i bez izmena)
Molimo vas da vašom novinarskom savešću razmislite i o nama invalidima..
U vašim uredjivačkim politikama ili ličnim razmišljanjima najčešće nas se setite samo povodom Dana invalida, skromnim prilozima konstatujete da postojimo…
A da li je to dovoljno?
Živimo na marginama drustva, od svog rodjenja odbacivani, često i ponižavani , bili smo i ostali tamo.
Sada kad su u pitanju veliki projekti zaslužuju vaš publicitet s razlogom…
Ali za malo mesta pod Suncem borimo se i mi invalidi…
Najnovijim odlukama gasi se zaštitna radionica Vuk Karadžić u Nišu.
Mi invalidi ne gubimo samo primanja,već I naš život, odnosno smisao zivota.
Mi bi smo bili srećni da radimo i u našim halama gde duva promaja, gde su mašine zastarele, gde retko ko navraća…
Ponekad nas se neko i seti –ali ubrzo i zaboravi.
Neka vaša novinarska pitanja našim funkcionerima ne budu samo ona velika vec i o nama malim zaboravljenim ljudima.
Ukoliko ovo učinite opravdaćete ne samo svoju profesiju već pokazati vašu veličinu!!!
Invalidi zaštitne radionice
Vuk Karadzić,Niš
