Пред Апелационим судом у Београду је одржана главна расправа у поступку по жалбама пет државних органа за које је првостепеном пресудом Виши суд у Београду утврдио да су нанели штету узбуњивачу Борку Јосифовском, бившем директору београдске Хитне помоћи, због његовог указивања на повезаност лекарских екипа и приватних погребних предузећа.

Суд је након пријема жалби одлучио да отвори расправу и да изведе доказе за које је сматрао да су кључни за доношење правоснажне пресуде, преноси Танјуг. Апелациони суд је раније прву првостепену пресуду, којом је тужба Јосифовског била одбијена, укинуо и наложио понављање поступка. Суд је јуче закључио главну расправу и сада треба да донесе одлуку којом може да потврди или да преиначи првостепену пресуду. Одлука ће писаним путем накнадно бити достављена учесницима поступка.

Јосифовски је, подсетимо, пре 13 година указао на криминалне радње лекара Хитне помоћи и приватних погребних предузећа, а након тога је био смењен, а 2008. и отпуштен. У пресуди Вишег суда из октобра прошле године утврђено је да су Министарство здравља, Министарство унутрашњих послова, Агенција за борбу против корупције, Прво основно јавно тужилаштво у Београду и Више јавно тужилаштво у Београду предузели штетне радње према Јосифовском и ставили га у неповољнији положај због извршеног узбуњивања.

Том одлуком Виши суд је обавезао поменуте органе да, по правоснажности пресуде њу о свом трошку објаве у дневном листу „Политика” у року од осам дана од пријема писаног отправка пресуде, под претњом принудног извршења. Својом тужбом, Јосифовски није захтевао одштету нити неку другу сатисфакцију.

На ову пресуду жалбе је изјавило свих пет државних органа. У детаљном образложењу пресуде, која је сада на разматрању пред Апелационим судом, наводи се да је Министарство здравља ставило Јосифовског у неповољнији положај повредом Закона о управном поступку. Наводи се и да су Агенција за борбу против корупције, МУП и Прво основно тужилаштво учинили исто јер су током вођења кривичног поступка одуговлачили примену Законика о кривичном поступку (ЗКП).

Овај случај почео је тако што је Јосифовски, специјалиста медицине, 26. маја 2005. године упутио допис Министарству здравља, Одељењу за здравствену инспекцију здравствени надзор и заштиту права пацијената којим је указао на неправилности у раду Завода за хитну медицинску помоћ и „трговину” запослених са приватним погребним предузећима.

Према изјави коју је дао Вишем јавном тужилаштву у Београду и Агенцији за борбу против корупције, он је као директор београдске хитне помоћи, анализом доступне документације и по пријавама које је добио од пацијената, уочио да поједини диспечери позиве првог степена хитности – а то су умирући пацијенти – усмеравају на одређене лекаре, без обзира на то колико су удаљени од места где треба интервенисати.

У тим ситуацијама, како је навео Јосифовски, лекари су стизали на интервенцију по дужем протеку времена од оног који је уобичајен за остале лекарске екипе Хитне помоћи и констатовали смртни случај много чешће него друге лекарске екипе и нису обављали реанимацију. Након одласка екипе са адресе породице која је звала Хитну помоћ ради интервенције тешко болесног укућанина, који је у међувремену преминуо, долазили су представници увек истих приватних погребника нудећи своје услуге породици преминулог.