Док ирачке и коалиционе снаге припремају напад на ирачку престоницу Исламске државе, експерти упозоравају на могућност да се због неодржавања сруши велика брана код Мосула, што би изазвало погибију најмање пола милиона људи дуж обала реке Тигар.
Америчка амбасада у Багдаду у саопштењу упозорава да брана носи „озбиљне ризике катастрофалног колапса” без готово икаквих претходних упозорења. Каже се да би могло да страда 500.000 људи, да би колапс директно угрозио милион и по, а посредно шест милиона људи и да би водена стихија нанела огромне штете националној привреди и пољопривреди.
Уз процену да би колапс бране имао хиљаду пута теже последице од урагана Катрина који је 2005. опустошио југ САД и однео 2.000 живота, у саопштењу се наводи да не постоје конкретне информације које би наговестиле катастрофу, али да то не умањује ризике. Америчким држављанима се саветује да буду спремни да под хитно напусте Ирак у случају да разорни водени талас крене са севера.
Амерички званичници месецима указују на опасност од хаварије највеће бране у Ираку и изливања огромног резервоара воде. „Покушавамо да утврдимо вероватноћу рушења бране. Све што знамо је да, када (вода) крене, кренуће брзо, а то је јако лоше”, изјавио је прошлог месеца амерички командујући генерал у Ираку Шон Мекфарланд.
Брана у Мосулу, раније позната као Садамова брана, већ читаву деценију се означава као најопаснија на свету, а амерички војни инжењерци су у јануару проценили да постоје „значајно већи ризици” да се сруши него што се раније мислило.
Од како је завршена 1984, брана је већ после две године показала структурални проблем јер вода стално односи растворљиво гипсано тле на којој је подигнута. Како би се спречила ерозија, досад је у потпорне темеље, убачено више од 100.000 тона цемента.
Када су припадници Исламске државе заузели брану августа 2014, радови на њеном ојачавању били су прекинути. Иако су џихадисти контролу над браном имали само 11 дана, многи инжењери и радници се у страху више нису враћали на посао. Одржавање је било прекинуто шест недеља, а потом је настављено нередовно.
Брану је додатно угрозила одлука владе у Багдаду да ускрати испоруке електричне енергије Мосулу, граду у коме је јуна 2014 проглашен калифат Исламске државе. Блокада речног тока додатно је појачала притисак на брану због растућег нивоа воде у акумулационом језеру, па су капије бране морале поново да буду отворене а струја враћена Мосулу.
Ирачки званичници процењују да рушење бране није много вероватно, али Американци упорно притискају власти у Багдаду да хитно почну радови. Ирачки премијер Хаидер ел Абади потврдио је недавно да се предузимају све мере предострожности, мада је и он вероватноћу апокалиптичног сценарија проценио као „изузетно малу”.
Шансе да се брана сруши су „један према хиљаду”, каже и ирачки министар за водна питања Мохсин ел Самари, близак антиамеричком шиитском свештенику Моктадију ел Садру, и тврди да се прича користи како би стране трупе поново долазиле у Ирак.
Ирачка влада ангажовала је једну италијанску фирму да обави хитне поправке, а у нестабилно подручје биће упућено 450 италијанских војника као заштита радова који ће трајати најмање 18 месеци. Да ли ће бити касно?
Од свих места дуж 480 километара речног тока низводно од бране најтеже би био погођен само 40 километара удаљени Мосул. Процењује се да би талас воде који би ударио на други највећи ирачки град био висок између 12 и 21 метар Стигао би за највише четири сата од хаварије, а процена је да би становници ради безбедности морали да се удаље најмање шест километар од града.
Стихија би нанела велике штете и градовима Тикрит и Самара, где би стигла за између 24 и 48 сати. Водена маса висине неколико метара доспела би и до Багдада, где би поплавила неке делове престонице, укључујући и међународни аеродром. У читавом подручју стајаћа вода задржала би се недељама, изазивајући опасност од епидемија.
Додатни проблем је што су велики делови потенцијално угрожене територије под контролом Исламске државе, што би централним властима онемогућило акције спасавања.
Исламисти су Мосул заузели у јуну 2014. после спектакуларне офанзиве и срамног повлачења регуларне ирачке армије. Пад Мосула био је тачка заокрета јер је милитантна сунитска група после овог војног тријумфа прогласила калифат на широком простору од Тигра и Еуфрата до Медитерана.
Ризик од поплава библијских размера утиче и на планове ирачке армије и коалиционих снага да нападну Мосул, који је од јуна 2014, у рукама Исламске државе, а припадници ирачке службе безбедности додатно страхују да би џихадисти могли да се одлуче да униште брану уколико изгубе град након офанзиве која се припрема.
Крајем прошле године, охрабрена заузимањем града Рамадија, влада у Багдаду почела је да мобилише трупе, припремајући се за битку за Мосул која би могла да буде од судбоносног значаја за опстанак исламиста у Ираку. Припадници 15. дивизије су на 70 километара јужно од Мосула, где учвршћују положаје, верујући да се на њих неће сручити убилачка водена стихија.
