Научници британског Универзитета у Саутемптону учинили су огроман корак у развоју складишта за дигиталне податке јер су, коришћењем нанотехнологије, створили диск од стакла који запис може да сачува вековима.

Тиме ће проблем фотографија које избледе или књига које пропадну бити решен, јер када се погледа на дуже стазе, очување заједничког културног и духовног наслеђа човечанства представља штафету у којој надолазеће генерације једна другој предају информације похрањене на медијима за складиштење који ће у року од неколико година пропасти, пренео је Танјуг.

Како се наводи на сајту Универзитета у Саутемптону, научници Центра за истраживање оптоелектронике (ОРЦ) успели су да, користећи фемтносекундни ласер, на посебно обликовано стакло запишу и са њега прочитају петодимензионалне дигиталне податке. Наиме, ласер записује податке тако што претвара минијатурне делове стакла у поларизирајућу структуру који се читају слањем другог импулса.

Они се интерпретирају на основу смера поларизације, што чини да стакло „има” пет димензија: три физичке у наслаганим слојевима, а две у таласној дужини (боји) и поларизацији светлосног таласа (једна с поларизацијом од нула, а друга од 90 степени).

Капацитет оваквог стакла јесте 360 терабајта меморије и стабилно је до температуре од 1.000 степени Целзијусових.

На собној температури, како тврде научници, требало би да траје неограничено, односно, како предвиђају, на температури од 190 степена Целзијусових може да траје чак 13,8 милијарди година. То није мало када се има у виду да планета Земља постоји 4,6 милијарди година, галаксија Млечни пут 13,2 милијарде година, а човек највише 200.000 година.

Стручњаци сматрају да ће највећу корист од новог вида дугорочног складиштења података имати институције са великом базом података, попут националних архива, музеја и библиотека.

Први пут ова технологија представљена је 2013. године када је текстуална датотека од 300 килобајта успешно снимљена у пет димензија.