Analize I Kolumne

Ауто караван „Памтим и поштујем“ – израз културе сећања Руса у Србији

 

Први дан Каравана – 21. јун 2021. године

РИТОПЕК је прва станица нашег путујућег ауто каравана под називом „Памтим и поштујем“ који је организован у сарадњи српско-руских удружења сународника који  негују и чувају тековине Другог светског рата. У част сећања на страдања наших сународника посетили смо један од бројних спомен костурница палих бораца НОВЈ-а и Црвене Армије. Један такав камени сведок је и спомен костурница у месту Ритопек код Београда.

Споменик је изграђен 1952. године у част страдалих и изгинулих војника Црвене Армије. Дугачак је 12 метара као симболичних 12 дана мукотрпних борби у којима је изгинуло 245 војника Црвене Армије који су сахрањени на месту где се данас налази спомен обележје.

Посмртни остаци свих 245 погинулих војника су 1964. године са овог места пресељени на Гробље ослободилаца Београда где и данас почивају. А ми ћемо памтити… Положили смо венце и запалили свећу у знак сећања.

 

АВАЛА је следећа станица нашег ауто каравана где је споменик совјетским ветеранима погинулим 1964. године, који се налази близу врха Авале надомак Београда. Споменик је у облику сломљеног крила авиона. Овај импозантно велик и величанствени сведок дочекао нас је сунцем обасјан да нам исприча причу коју само он зна. Положили смо венце и запалили свећу и уз минут ћутања одали пошту палим жртвама, нашим саборцима.

 

ОПШТИНА ЛАПОВО – грађани на челу са председником  Општине – наш је путујући ауто караван срдачно дочекала, угостила и оставила утисак доброг гостољубивог домаћина који уме да саслуша, помогне и  угости путнике намернике у свом походу на обележавање историјски веома значајних догађаја и знаменитости као што су и ови споменици у част борцима у другом светском рату; њих 26 бораца Велике Црвене Армије који су заједно са југословенским војницима дали своје животе за ослобођење Лапова.

Заједно са председником  и представницима Општине Лапово положили смо венце и одали пошту још једном у низу сведочанстава жртвама у Другом светском рату.

 

БАТОЧИНА. Из Лапова пут нас је даље одвео у место Баточина где се налази споменик црвеноармејцима у порти цркве. Уз кратак пригодан говор, положен венац, упаљену свећу и минут ћутања исказали смо своје поштовање и захвалност за жртве које су пале за слободу са обећањем: „ПАМТИЋЕМО!“.

 

КРАГУЈЕВАЦ. Ауто караван се на свом пропутовaњу зауставио и у Крагујевцу, граду страдалника, највећих жртава Другог светског рата, познатом и као спомен парк под називом „Шумарице.“

У њему је Музеј „21.октобар“, чувар сећања, потресно, емотивно сведочанство о страдању недужних људи. У меморијалном парку се налази 30 гробница у којима су сахрањени људи убијени у једном дану 21.октобра, њих око 3000, међу њима су и 307 дечака, ученика, шегрта, чистача обуће, дечака из околних села.

Испред музеја затиче нас натпис на спомен плочи, исписане последње речи оних који одлазе у смрт, последњи поздрав, последње збогом, последње речи утехе које кажу немојте нас заборавити. У музеју фотографије, ствари, предмети, скулптуре, документи, говоре више од речи.

А ми смо остали неми, испуњени горчином, сетом и тугом….

НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ НИКАДА!

Надомак Крагујевца у селу Опорници се налази и Руско гробље које је спомен обележје палим борцима Црвене Армије 3. Украјинског фронта генерала Жданова који су 20. октобра 1944.године из правца Тополе заузимали град Крагујевац заједно са јединицама НОВЈ.

Крагујевац је ослобођен на исти дан али три године након масовног стрељања родољуба Крагујевца.

У борбама за ослобођење Крагујевца и Шумадије погинуло је 1 163 припадника славне Црвене Армије из свих република Совјетског Савеза. У Крагујевцу се налазе још два гробнице на тзв. Варошком и Палилулском гробљу где почива 38 припадника Црвене Армије од којих су  њих 12 из Руске федерације, а 26 из Азербејџана. На  Варошком гробљу почивају двадесет четворица припадника славне Црвене Армије који нису 1952. године премештени у Јагодину, остали су да почивају у Крагујевцу где им је подигнуто спомен обележје.

 

Ноћимо у Јагодини, а о даљем току нашег пута – у наставку.

 

Ирина Миљковић

 

Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh