Вест од пре два дана да се поред острва Самос удавило четворо миграната – један мушкарац и троје деце – оставила је утисак да су с лепшим временом почели стари проблеми и нове трагедије надомак грчке обале. Према подацима полиције, чамци претрпани мигрантима поново с турске обале крећу према грчким територијалним водама, према острвима где су смештајни капацитети одавно претрпани и где мигранти живе у крајње нехуманим условима.
Министар за миграцију Димитрис Вицас је, информишући западне партнере у НАТО-у, истакао да Грчку и даље остављају да се сама бори са проблемом придошлица и да се, као прва земља у коју улазе, поново суочава с огромним бројем захтева за азил. Вицас наводи да је крајем прошле године број захтева за азилантским папирима достигао 69.000 и да је, поред овог званичног броја, у Грчкој још најмање неколико хиљада нелегалних миграната који показују жељу да ту и остану.
„То превазилази наше могућности јер константни талас миграције траје од 2015. а само прошле године број нелегалних улазака на острва је порастао за десет процената. Истовремено, број улазака преко копнених граница је чак 280 одсто већи него раније”, изјавио је министар и подсетио на то да је у истом периоду број улазака у европске земље смањен за 97 процената.
Грчка, преко које је у протеклих година прешло преко милион и по миграната – само у 2018. око 100.000 њих – на својој територији, према грубим проценама, има 73.000 миграната. Ситуација је и даље најтежа на острвима, где борави 15.000 миграната, и то у камповима где је њихов број пет-шест пута већи од расположивих капацитета. Према речима министра Вицаса, најтеже је на Самосу и на Лезбосу, одакле је током прошле године у кампове на копну пребачено 30.000 миграната, али ни после тога ситуација није много боља. У складу са споразумом са Турском и ЕУ, 350 миграната је враћено у суседну земљу, 1.500 у домовину док је 5.500 отишло у европске земље у којима већ бораве њихове фамилије.
Говорећи на интерпарламентарној скупштини НАТО-а, грчки министар за миграцију је подвукао да Грчка нема довољно средстава и особља да сама решава ове проблеме и као пример навео да је 12.500 деце миграната требало уписати у грчке школе, вакцинисати их, дати им уџбенике, обезбедити им кров над главом… Многи од њих су без родитељске пратње, што посебно отежава бригу и тражи ангажовање социјалних служби.
„Однос према Грчкој је нефер, притисак је све већи док се, у исто време, другима толерише непоштовање прописа. Мађарска је требало да прими 3.000 деце без родитељске пратње, а преузела је само двадесет”, закључио је грчки министар за миграцију.
Политика
