BEOGRAD – Poslednja promocija na štandu „Geopoetike“ bila je večeras posvećena novom romanu Vladislava Bajca „Hronika sumnje“.

Ovo je prvi put od kako je Bajac pre više od dvadeset godina osnovao svoju sopstvenu izdavačku kuću da je neko sopstveno literarno delo objavila „Geopoetika“.

Bajac se ubraja među najbolje aktuelne srpske pisce koji je osvojio skoro sve najvažnije nagrade.

Zamoljen da objasni zašto je svoj novi roman nazvao „Hronikom sumnje“ pisac je za Tanjug kazao da je na početku knjige objasnio šta reč „Hronika“ sve znači (kao istorijski spis kao književno delo i kao rubrika u novinama ) i da sva ta značenja važe kada je reč o ovom delu, jer opisuju porodične i društvene događaje po hronološkom redu.

To je, kako je kazao, u neku ruku biografska knjiga, a na pitanje što u toj priči o jednoj porodici i jednoj državi – Jugoslaviji, ima i dosta duhovitih pasaža Bajac je kazao da je sada dovoljno star da bi posedovao dovoljno mudrosti da stvari ne shvata preterano ozbiljno već im uvek vidi i onu komičnu stranu pa je u tom duhu i pisao o rastakanjiu jedne zemlje u kojoj je on živeo.

Na pitanje da li zaista misli da su šezdesete i sedamdesete godine 20 veka bile srećne odgovorio je odlučno „da“, a zatim objasnio da je on jedan od svedoka da smo u to vreme bili siromašni ali skromni pa smo znali da se radujemo, (a to znači da smo bili srećni) i sa malimn stvarima .

Knjiga je, kazao je Bajac, svojevrstan omaž tome vremenu jer smatra da ono to zaslužuje.

Novi roman je nastao posle osam godina pauze i cetiri godine posle poslednjeg naslova i kako je o tom delu kazao hrvatski književnik Miljenko Jergovic „to je vedra i istovremeno mračna priča nastala iz vere da se sva naša književnost i poezija zateknu u dokumentu u nizu faktografskih ćinjenica o jednome odživljinom porodičnom životu, a onda i o životu jedne isčezle zemlje“.

Bajac, kako kaže Jergović, „pripoveda priču o odrastanju, sazrevanju i dekadenciji, o propadanju jednog sveta i o njegovim svetlim vrhuncima, o tonovima i ritmovima jedne epohe, o veličanstvenim i metastazirajućim zabludama očeva i o dubokom nerazumjevanju sinova – onih po čijim će se glavama i dušama stropoštati očinski svjet“.

Foto Tanjug/D. Peternek, ilustracija