U zemljama balkanskog regiona, uprkos iskazanoj podršci evropskoj integraciji, veoma je rasprostranjen skepticizam skorijeg pridruživanja Evropskoj uniji, pri čemu četvrtina stanovništa ne veruje da će njihova zemlja ikada postati članica Unije, pokazalo je istraživanje Balkanski barometar 2017 koje je danas u Briselu predstavio Savet za regionalnu saradnju (RCC).
Prema rezultatima istraživanja, koje je tokom prošle godine sprovedeno u jugoistočnoj Evropi, sve je veći pesimizam medju gradjanima regiona kada je u pitanju datum ulaska njihove zemlje u Evropsku uniju.
Dok je dve godine ranije 27 odsto ispitanika verovalo da će ući u EU do 2020, naredne godine tako je mislilo 24 odsto, a u najnovijem istraživanju taj broj je smanjen na 19 odsto, dok 28 odsto ispitanika veruje da se to nikad neće desiti.
Generalni sekretar RCC Goran Svilanović izjavio je da su zvaničnici EU neretko govorili o zamoru od proširenja medju gradjanima i političarima EU, a da ovo istraživanje pokazuje da su i gradjani regiona zamoreni od obećanja i očekivanja.
„To je sad 17 godina od kada je ceo proces krenuo i ljudi misle da sve traje predugo, a da se njihov život nije promenio onoliko koliko su očekivali“, kazao je Svilanović.
Prema njegovom mišljenju, izjava predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da postoji mogućnost da Srbija i Crna Gora udju u EU do 2025. godine je pozitivna i ohrabrujuća, jer to znači da nema alternativnih politika i da se taj proces dešava, koliko god to nekome izgledalo jako daleko, ali da su ljudi prestali da veruju da će se članstvo dogoditi.
„Žalosno je da smo dobili jednu dobru vest od Junkera, a nisam video veliku radost kod nas, jer i oni koji bi trebalo tome da se obraduju, ili su imali prevelika očekivanja, ili su i dalje nepoverljivi ne samo prema svojim političarima nego i prema zvaničnicima EU“, ocenio je Svilanović.
Dodao je da je 2017. ekonomski bila teže nego što je očekivano, jer se govorilo o mogućnosti tri odsto rasta, a sada se govori od 1,5 do dva.
„U tim okolnostima možemo očekivati da može da se dogodi da bez obzira na pozitivnu i ozbiljnu poruku iz Brisela, neispunjenost ekonomskog rasta dovodi do toga da optimizam, koji je blago počeo da raste, bude slomljen“, rekao je šef RCC-a.
Vladimir Gligorov sa Instituta za medjunarodne ekonomske studije u Beču rekao je da su očekivanja u stalnom porastu i znatno ispred realnosti i da je to postalo neodrživo, s obzirom da ove godine nisu bila dobra privredna kretanja u regionu.
„Očekivanja koja su posebno bila optimistična medju poslovnim ljudima biće korigovana u novom Barometru“, rekao je Gligorov.
Medju privrednicima, 57 odsto njih smatra da će članstvo u EU pozitivno uticati na njihovo poslovanje, dok sedam odsto negativno gleda na evropske integracije.
Gligorov je dodao da se ranije pozitivno gledalo na EU pre svega zbog putovanja, dok je EU za zemlje regiona sve važnija zbog jedinstvenog evropskog tržišta, studiranja i posla.
Srbija je najmanji entuzijasta u regionu kada su u pitanju evropske integracije, ali je sve veća razlika u odnosu prema EU izmedju javnosti i poslovne zajednice.
„Ekonomska zavisnost se povećava, ali politička percepcija o EU se ne poboljšava“, rekao je Gligorov.
Istraživanje je pokazalo da članstvo u EU dobrim smatra 42 odsto učesnika istraživanja, a 19 odsto misli da je to loše. Najbolje mišljenje o EU imaju gradjani Kosova, gde 90 odsto smatra da je EU dobra stvar, a sa druge strane, najmanje je gradjana Srbije, 26 odsto, koji imaju takav stav.
Gligorov je rekao da je sa stanovništva privrede, obrazovanja, tržišta rada, kao i očekivanog ukidanja viza, razumljiva velika podrška EU na Kosovu, jer njegova privreda u najvećoj meri zavisi od doznaka iz inostranstva, kao i zbog mogućnosti zapošljavanja, migriranja, poslovanja.
„Što se Srbije tiče, postoji ogroman razlika izmedju onoga što je privredno važno za Srbiju i onoga što srpsko javno mnjenje misli o EU. Srbija ima jako veliku zavisnost od EU i ona će se povećavati u privrednom smislu, ali u političkom smislu, naročito srpska elita je dosta agresivno antievropski raspoložena i to onda ima efekat u tom smislu da je nepatriotski biti za EU“, ocenio je Gligorov.
Maćev Popovski, zamenik generalnog sekretara za politiku susedstva i proširenja u Evropskoj komisiji izjavio je da je ohrabrujuće da 42 odsto stanovništva regiona podržava EU, što i dalje ne predstavlja većinu stanovništva, ali je više nego prethodne godine.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je potvrdio jednoglasnu podršku evropskoj perspektivi regiona, rekao je Popovski, dodajući da Evropska unija snažno podržava i regionalnu saradnju koja je korisna i za proces integracija i za privlačenje investicija.
„Verujemo da će napredak u regionalnoj saradnji olakšati i ubrzati evropske integracije“, rekao je Popovski.
Kada je u pitanju regionalna saradnja, privrednici su podeljeni. Mala većina njih, 52 odsto, smatra da je regionalna saradnja korisna za njihov posao.
S druge strane, tri četvrtine gradjana veruje da regionalna saradnja može da doprinese prosperitetu regiona.
Takav stav najzastupljeniji je U Makedoniji, gde 82 odsto ispitanika smatra da regionalna saradnja može da poboljša političku, ekonomsku ili bezbednosnu situaciji u njihovom društvu.
Polovina ispitanika ne vidi nikakva poboljšanja u odnosima u jugoistočnoj Evropi u odnosu na pre godinu dana, dok 37 odsto smatra da je bilo pozitivnih promena.
Treće izdanje istraživanja Balkanski barometar sprovedeno je tokom 2016, a obuhvatilo je 8.000 ljudi i 1.600 kompanija u Srbiji, na Kosovu, u BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji.
