• Ekonomija

    Bankari su nam opet spremili krizu?

    Jedna od brojnih filijali Cirijakove privatne banke, koja sada posluje kao partner jedne od vodećih evropskih banaka.Foto: Guliver/Getty Images/Sean GallupJedna od brojnih filijali Cirijakove privatne banke, koja sada posluje kao partner jedne od vodećih evropskih banaka.

    Da taj strah nije bez osnova, potvrđuju rezultati o poslovanju velikih evropskih banaka, prema kojima su dve banke s najvećim ugledom, Dojče bank (Deutshe Bank) i Kredi Svis (Credit Suisse), izgubile od početka 2016. čak 33%, odnosno 35% vrednosti, prenosi hrvatski portal Telegram.

    Tržišna vrednost Unicredita, vlasnika Zagrebačke banke, kako piše portal, prepolovila se, dok vrednost pada i kod Erste banke i Intese Sanpolo, vlasnice Privredne banke, i to za četvrtinu.

    Spremaju se desetine hiljada otkaza

    U Velikoj Britaniji, HSBC banka, najveća finansijska i bankarska institucija na svetu sa sedištem u Londonu, sa 85.000 zaposlenih, najavila je otpuštanje 20.000. Barklis (Barclays) banka, koja takođe posluje iz Londona, objavila je da će ukinuti 1.000 radnih mesta. Portal podseća da bi se bankarskom sektoru u Velikoj Britaniji mogla dogoditi mnogo veća katastrofa, ako Englezi na referendumu odluče da njihova zemlja izađe iz EU. U tom slučaju, predviđaju stručnjaci, Velika Britanija ostaće bez 100.000 radnih mesta u finansijskom sektoru. Toliko će se radnih mesta iz tog sektora preseliti u evropske države, a samo Dojčebank ima u Engleskoj više od 9.000 zaposlenih.

    „Valja imati na umu i da su zbog krize akcije tih banaka već prošle godine izgubile na vrednosti. Na primer, strmoglavi pad vrednosti italijanskih banaka započeo je 2015. kada je Evropska centralna banka zatražila šire informacije o broju i veličini odobrenih loših kredita“, prenosi Telegram.

    Švajcarska banka UBS, jedna od najvećih i najuglednijih bankarskih institucija na svetu, objavila je da je u prva četiri meseca ove godine ostvarila neto profit od 707 miliona švajcarskih franaka, što je znatno manje od zarade iz istog perioda lane, kada je zabeležila neto zaradu od skoro dve milijarde franaka.

    Poslovanje švajcarskih banaka, nekada najsigurnijih luka za svetske bogataše, tako je postalo krajnje upitno, piše portal, konstatujući ujedno da se zbog rekordno niskih kamata, od 0 do 1,5 procenata, više ne isplati držati novac u bankama.

    Dodatni je problem, kako se navodi, što sve čće banke propisuju i negativne kamate, što znači da naplaćuju štedišama čuvanje novca na svojim računima.

    Zbog teškog stanja bankarskog sektora u Italiji, Vlada u Rimu osnovala je fond Atlante koji treba pružati pomoć u dokapitalizaciji malih, slabijih banaka, da pomaže gotovinom kako bi one lakše prebrodile krizu, a reč je o privatnom novcu.

    Procenjuje se da je italijanskom bankarskom sektoru potrebna finansijska injekcija od 300 milijardi evra da se reši problem loših i nenaplativih kredita.

    Portal zaključuje da je takva kriza rezultat, pre svega, niske cene nafte, niskih kamata, loših kredita, ukupne ekonomske krize, ali i bahatosti finansijske oligarhije koja je odlučivala ne samo o sudbinama pojedinaca i kompanija, nego i celih država, ali i ukupne svetske privrede.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com