• Društvo

    БЕЛА КУГА ПОЛА ВЕКА МУЧИ КЊАЖЕВАЦ: СВЕСНИ СМО ДА НЕСТАЈЕМО

     

    Knjazevac lepaБела куга је за пола века преполовила број становника општине Књажевац.

    По попису из 1931. године општина Kњажевац је имала 62.637 становника. По попису из 1948. у читавој општини било је 61.560 становника. Од тада креће демографско пражњење општине које траје дуже од пола века. По попису 2002. године у читавој општини је било 38.044 становника. По последњем попису у 2011. години у књажевачкој општини живи 30.902 ставновника, дупло мање него пре шездесет година.

    Највећа негативна стопа пада природног прираштаја у Србији од -15,9 промила забележена је у општинама источног дела земље Kњажевац, Ражањ и Сврљиг. У овом негативном билансу прате их општине Бабушница, Блаце, Црна Трава, Димитровград и Гаџин Хан, где је стопа -10 промила. Овако велика стопа пада, у року од само 50 година преполовљује становништво. Општина Kњажевац  има најмању стопу наталитета, а највећу морталитета, у Тимочкој крајини.

    Такав поремећај довео је до смањена броја становништва и демографског старења. Четвртина становника  у Књажевцу је старија је од 60 година.

    Књажевчани су свесни опасности која се надвила над њиховим градом.

    Иван Ђорђевић (67) из Књажевца каже да се сећа да се о проблему беле куге говорило још док је био дете.20170712_194706

    – Имао сам десетак година и сећам се да су људи причали о томе. Говорило се да нам је природни прираштај минус пет, да се смањује број становника. И ево пола века касније исти проблем нас мучи. Само нас сада има неупоредиво мање. Ја сам мислио да је сада стопа природног прираштаја ту око минус пет, минус седам. Када сам чуо да је минус 16 скоро, ја сам се баш забринуо. Знам да се многа села гасе. Више нема становника у Репушници, Татрашници. Општина покушава да помогне. Даје новац за треће дете, још неке бенефиције. Али ово је државни проблем и само на вишем нивоу може да се реши. О проблему ниске стопе наталитета се овде прича. Слушао сам и лекаре Здравственог центра који на то указују

    20170712_194704Драган Милићевић (65) каже да сви проблеми проистичу из економске ситуације.

    – Мој син има 38 година, а још се није оженио. Нема породицу, децу. До недавно није имао посао, дакле није ни могао да размишља о формирању породице. Из економских проблема генеришу се и демографски. Некада смо имали неколико фабрика са по 2000 или 3000 радника. Индустрија мотора и трактора (ИМТ), Пољопривредни комбинат Џервин, Фабрику обуће Леда.

    Данас су оне или угашене или раде са малим капацитетима. Великих привредних гиганата нема.  Књажевац је некада уз две београдске општине и Горњи Милановац био привредно најразвијенија општина, са најмањим бројем незапослених. Данас се све то променило.

    Саобраћајни инжењер из Књажевца Марија Стефановић (27) тврди да се велики број младих одселио због посла.20170712_191113

    – Мој брат је један од њих. Боривоје Раденковић (40) је био један од најбољих студената Машинског факултета у Нишу. Тренутно ради у Етиопији.

    Без обзира што има три детета, не доприноси побољшању демографске ситуације у Књажевцу јер не живи овде.

    Ја имам ћеркицу, али за бројнију породицу економски фактори су лимитирајући. Иако сам завршила државни факултет, посла нема.

    20170712_194541Гордана Стефановић (47) се деведесетих доселила у Књажевац из Сребренице.

    – Овде сам се удала, завола овај град који сада сматрам својим. Људи су ме лепо прихватили, заиста су добри.

    Ја вероватно нисам добро информисана, али искрено нисам чула да се овде прича о проблему наталитета. Од Вас први пут чујем за то.

    Ја имам две ћерке, тако да се надам да сам мало помогла свом граду каже кроз смех Гордана.

    Њена мајка Душица и даље живи у Сребреници, али је често у Књажевцу.20170712_194537

    – Ово је заиста леп град. Срећна сам што ми ћерка овде живи. Природа је све дала, ово зеленило и лепота се ретко среће. Имате мир, немате тензије, сукобе. Људи се лепо слажу. Ја препоручујем да се људи не отсељавају одавде, а сваком ко може да се досели. Онда ће бити и више житеља Књажевца, каже Душица.

    Књажевчанке са којима смо разговарали у центру града, а које су инсистирале на анонимности, кажу да је проблем наталитета још већи него што се представља.

    Knjazevac Dom kulture– Ромске породице имају по четворо, петоро, па и више деце. Да није њих статистика би била још поразнија. Срби се касно удају или жене. Дешава се да због тога, проблема са стерилитетом остану и без деце. Ја сам један од примера. Са друге стране, Срби који формирају породице имају једно, евентуално два детета.

    Неки Књажевчани тврде да у појединим сеоским срединама да када људи добију сина као прво дете, одлуче да не проширују породицу.

    – Чуо сам од неколико људи да су остали на једном детету да сутра не би морало да се дели имање, њиве, кућа, тврди Зоран из Књажевца.20170712_185532

    Села су велики проблем. Многа су угашена или су пред гашењем. Многе школе које су некада имале десетине ђака више не постоје.

    – Између два изборна циклуса ми губимо по 3000 или 4000 грађана и гласача, тврди Драгољуб Алексић (68). Све нас је мање. Села, поготово она удаљенија од Књажевца се гасе. Најтежа је ситуација у селима око Калне, на Тресибаби се како тако и држе. Ја сам учинио шта је до мене у решавању овог проблема. Имам четворо деце, троје унука и параунука. Сви морамо да кренемо од своје породице. Јер деца су смисао живота и што их више имате ви сте срећнији. Није и не мора новац да буде пресудан.

    Љ.П.

    ФОТО: Љ.К.

    (Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Књажевац.  Ставови изнети у подржаном медијском пројекту  нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.)

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com