Foto: Mondo/ Stefan StojanovićPolicija je na korak do rasvetljavanja mučkog ubistva svog kolege inspektora Trećeg odeljenja SUP Beograd Dragana Radišića (34), pišu „Večernje novosti“.
Beogradska policija u ovom trenutku ima najefikasniji program pretrage otisaka iz postojećih baza podataka. Reč je o ruskom sistemu koji registruje i slabo vidljive papilarne linije i na osnovu toga formira kompletnu sliku. Ona se onda elektronski upoređuje sa više hiljada uzoraka. Kada dođe do poklapanja, gotovo je stoprocentna sigurnost da je reč o istoj osobi. Policija je sa unosom podataka krenula od najsvežijih događaja i zločina i išlo se unazad. Na gotovo identičan način, avgusta prošle godine, otkriven je i uhapšen Boris Stevanović, osumnjičeni za trostruko ubistvo u Novom Beogradu. Njegov otisak prsta pronađen je u kancelariji u kojoj su 2000. godine ubijeni Nenad Bukinac, njegova supruga Pinelopi Papanaku i sekretarica Slađana Jevtić.
Na osnovu otiska prsta sa mesta zločina, posle dve decenije od smaknuća, identifikovan je Albanac, nekadašnji diler deviza u Beogradu, kao direktni izvršilac zločina.
Albanac, čije se ime još ne objavljuje, godinama se krije na Bliskom istoku, a naša policija ga je locirala i uskoro će započeti postupak za njegovu ekstradiciju.
Do ovog najkrupnijeg pomaka u 20 godina dugoj istrazi, jednog od prvih mafijaških ubistava na ulicama Beograda, došlo se zahvaljujući ruskom sistemu za obradu otisaka prstiju.
Ubačeni materijalni tragovi sa mesta ubistva inspektora Radišića u novi sistem, poklopili su se sa otiskom prstiju čoveka koji je tada hapšen zbog dilovanja devizama!
„Prvo nismo mogli da verujemo, a onda smo shvatili da smo na pragu da rešimo zločin koji je uzdrmao beogradsku policiju. Radišić je radio na najvećim ubistvima iz tog perioda, a onda je i sam mučki, profesionalno ubijen. Otisak ovog dilera deviza pronađen je u hodniku zgrade, na mestu njegovog smaknuća. Ako bude sve teklo kako treba, možda ćemo uskoro znati i ko je nalogodavac zločina„, rekao je izvor tom listu.
Albanac je sredinom devedesetih imao svoju grupu dilera deviza na beogradskim ulicama.
Sumnja se da ga je angažovao jedan od većih kriminalaca, kome je Radišić bio za petama zbog drugih ubistava.
Pretpostavlja se da je zločin počinio za novac, a posle ubistva sklonio se na Kosovo.
Za ubistvo Radišića govorilo se da je prva isplanirana likvidacija, u mafijaškom stilu, jednog policajca.
Presretnut je 1. februara 1996. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo u Ulici Marijane Gregoran 49 u naselju Karaburma.
Iz neposredne blizine u inspektora je ispaljeno 18 hitaca, najverovatnije iz „škorpiona“, a najviše metaka pogodilo ga je u glavu.
Radišićevo telo u lokvi krvi pronašla je njegova supruga, koja se bila zabrinula što se ne vraća iz radnje u koju je tog jutra krenuo.
Policija je danonoćno radila na prikupljanju dokaza i operativnih informacija kako bi došla do počinioca.
Uskoro su ubijeni i drugi policijski funkcioneri, ali smrt Dragana Radišića je, sve do sada, bila najveća misterija, jer on osim svog posla, nije se bavio nekim drugim biznisom ili mutnim radnjama.
Interesantno je da su se i mediji u regionu bavili ubistvom ovog beogradskog inspektora.
Tako je posle smaknuća hrvatskog novinara Iva Pukanića, zaštićeni svedok Tomislav Marjanović tvrdio da je ubijen „jer je trebalo da dođe u Srbiju kako bi svedočio o nekim ubistvima, među kojima i Dragana Radišića i Radovana Stojičića Badže, a sve u „organizaciji“ Sretena Jocića – Joce Amsterdama.
Nekoliko dana pre ubistva inspektora Radišića, u Ulici Marijane Gregoran pojavio se novi ulični prodavac cigareta. Njega su svedoci opisali kao punijeg mladića koji je stalno imao vunenu kapu navučenu na oči. Posle likvidacije policajca prodavac je nestao i nikad se više nije pojavio.
Kad je reč o ubistvu Radišića, sumnjalo se da iza njega možda stoji Jocić, pošto je ovaj inspektor radio u istrazi ubistava Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš, i njegove devojke 1995. godine, za šta je Jocić nedavno i osuđen.
Navodno, Pukanić je znao ime svedoka koji je mogao da potvrdi umešanost Jocića u ubistvo Radišića, a pored toga, vlasnik „Nacionala“ imao je i druge podatke.
Na vrhu liste onih koje je policija dovodila u vezu sa Radišićevom smrću bio je Zoran Đorđević, zvani Zoća, begunac iz valjevskog zatvora.
On je bio osuđen na sedam godina robije zbog dva ubistva, a oba je razrešio Radišić, koji ga je i lično uhapsio. U trenutku ubistva, Đorđević je bio u bekstvu, što je izazvalo sumnju da je upravo on osoba za kojom tragaju. Posle hapšenja u Čačku, međutim, više od 30 svedoka dalo mu je alibi.
Đorđević je kasnije ispričao da je Jocić naručio ubistvo inspektora Radišića zato što je on ispitivao kriminalne radnje kojima su se bavili Jocić i Vojislav Raičević, zvani Voja Amerikanac.
„Radišić je ubijen jer je bio na tragu Raičeviću„, svojevremeno je u policiji izjavio svedok koji je saslušavan u istrazi zločina grupe „Amerika“.
Svedok je tada otkrio i imena izvršilaca ubistva, ali i vezu između Jocića i grupe Voje Amerikanca.
„Vojina ekipa se okupljala u vili u Augusta Cesareca na Dedinju. Ključeve od nje dao im je Joca Amsterdam…„, rekao je tada izvor.
Identifikovanje osumnjičenog za ubistvo inspektora Radišića moglo bi da potvrdi, ali i opovrgne sve ove tvrdnje, pišu „Novosti„.
