После четири проглашене изборне листе, већ сада се може рећи да ће и у новом, једанаестом сазиву Народне скупштине Републике Србије убедљиво највише посланика бити из Београда.

Ако је веровати истраживачима јавног мњења и њиховим прогнозама о томе колико ће која од ових листа добити гласова, у парламенту ће, гледајући проглашене листе, седети 87 Београђана. Применом истог критеријума, општине Црна Трава и Гаџин Хан и Ћићевац никада нису имале „свог” посланика и неће га имати ни после ових избора.

У свакој изборној кампањи страначки лидери крену у обилазак Србије, стигну и у места која је, како то наш народ уме да каже, и Бог заборавио, и сваки пут се обавезно каже како се мора водити рачуна о равномерном регионалном развоју.

Домаћини у овим местима увек се, дабоме, сложе са својим гостима, а да чак ни они не примете да на листама свих тих који им се обраћају нема чак ни кандидата за посланике из њиховог места. Не сете се да га никад нису ни имали.

Све постпетооктобарске владе имале су неко тело (савет, или канцеларију) за равномерни регионални развој, али су та места углавном отварана да би се намирили сви коалициони апетити.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ