Против америчког председника неће бити подигнута оптужница јер специјално тужилаштво није пронашло доказе на основу којих би препоручило тако нешто, епилог је двогодишње специјалне истраге о руској афери.
Извештај специјалног тужиоца коначно је прекјуче објављен у целини на 448 страна. Иако би са правне тачке гледишта требало да је стављена тачка на причу о руској афери, извештај и даље свако тумачи онако како му политички одговара. Док Доналд Трамп сматра да је ослобођен свих сумњи, његови политички противници и даље у извештају проналазе доказе кривице.
Као што се знало и на основу раније објављеног сажетка, специјални тужилац закључује да Трампов изборни штаб није шуровао са Москвом, преноси АП. Роберт Малер није препоручио да се против председника подигне оптужница због ометања истраге о руској афери, али није могао ни да га сасвим ослободи сумње да је крив. Оно што је постало јасно тек са објављивањем комплетног текста је да Малер сматра да је шеф Беле куће покушавао да омета истрагу, али да ипак нема довољно доказа да би се препоручило подизање оптужнице. „Нема дослуха. Нема опструкције. За мрзитеље и радикалне демократске левичаре – крај игре”, твитовао је председник.
Према извештају, Трамп је десет пута пробао да се умеша у рад независних органа који су истраживали руску аферу као кад је отпустио директора Федералног истражног бироа Џејмса Комија и тражио од сарадника да отпусте Малера, што су они одбили. Чувши за Малерово именовање, председник је казао: „О боже. То је ужасно. То је крај мог мандата.” Истражитељи наводе да су председникови покушаји да се умеша били неуспешни јер његови сарадници нису хтели да га слушају, свесни да би због опструкције спровођења правде они могли кривично да одговарају док би он могао да се суочи са сменом у Конгресу. Покретање импичмента против Ричарда Никсона и Била Клинтона одобрено је, између осталог, и на основу навода да су ометали истраге везане за „Вотергејт”, то јест Монику Левински. То значи да су Трампа од њега самог спасили његови сарадници. Малер није могао да утврди да ли су ови покушаји кривично дело и зато је оставио министарству правде да одлучи хоће ли подићи оптужницу, што је министар Вилијам Бар одбацио јер сматра да нема доказа.
Тужилац је наговестио да би се опструкцијом спровођења правде могао позабавити и Конгрес, преноси Си-Ен-Ен. Лидери Демократске странке, која управља Представничким домом, затражили су од Малера да сведочи пред одборима који истражују шефа Беле куће, оценивши да извештај није, као што тврде Трамп и Бар, „председника сасвим ослободио сваке сумњи”. Демократе настоје да недоречености у Малеровом рапорту протумаче као Трампову кривицу, али је питање колико им је политички мудро да покрећу импичмент ако већ тужилаштво није пронашло довољно доказа. Бирачи би могли да стекну утисак да противници администрације траже скандал где га нема у недостатку политике на председничким изборима следеће године. Посебно би било ризично ако и даље помињу дослух између Трамповог блиског круга и Москве јер је шуровање у извештају одбачено. „Док су истрагом утврђене бројне везе између појединаца повезаних са руском владом и појединаца повезаних са Трамповом кампањом, докази нису довољни да би били основа за подизање оптужница”, пише Малер, додајући да се нико од чланова Трамповог штаба не може окривити да је радио као непријављени страни агент. Кад помиње везе између штаба републиканског кандидата и Москве, Малер мисли на сусрете у кампањи попут састанка који су Трампови син и зет имали са руском адвокатицом блиском Кремљу, која је тврдила да има компромитујући материјал о Хилари Клинтон.
Мада је одбацило тезу о шуровању, тужилаштво је потврдило да се Русија умешала у америчке изборе 2016, као кад је хаковала сервер Демократске странке и пресрела мејлове Џона Подесте, шефа изборног штаба Хилари Клинтон, и материјал проследила „Викиликсу”. Кремљ је јуче саопштио да Малер нема ниједан доказ да је Москва интервенисала, преноси РТ. Кад је извештај објављен, Трамп је изјавио да је то био добар дан за њега, а Републиканска странка саопштава да на овај случај треба ставити тачку. Са тим се, ипак, не слажу поједини Трампови сарадници који сматрају да би сад требало истражити демократе и медије који су годинама лажно тврдили да је било дослуха.
