• Gradovi

    Biserko: Rusija inspiriše srpsku elitu da je moguć drugačiji svetski poredak

    Srbija je u složenoj situaciji i njena pozicija zavisiće od mnoštva faktora, rečeno je danas u Beogradu na okruglom stolu „Rusija, Srbija i Zapadni Balkan“.

    Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić rekao je na tom skupu u beogradskom Medija centru da Srbija za velike sile nije samostalni faktor ili atraktivno tržište, već deo šireg paketa nerešenih problema, u kojem su i BiH i Kosovo, zbog čega Srbija „mora mnogo toga da isporuči“.

    „Ono što se desi u Srbiji, dobrim delom odlučuje šta će se dogoditi u okruženju, ali i zavisi od onoga što će se desiti na Kosovu“, naveo je Janjić.

    Direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko rekla je za agenciju Beta da je osnovna slabost srpskih elita njihova nesposobnost da isporuče gradjanima rezultate koji se od njih očekuju, a Rusija to koristi za ostvarivanje svojih interesa.

    „Rusija inspiriše srpsku elitu da je moguć drugačiji svetski poredak, poručuje Srbiji da EU nije u njenom interesu, i da je ‘Velika Albanija’ realna pretnja, učestvuje u reviziji istorije Srbije, na osnovu čega se stvara utisak da je celog 20. veka bila zaštitnica Srbije“, navela je Biserko.

    Ona je dodala da su ruske aktivnosti u Srbiji velike i da je važno da se razjasni „šta Rusi rade na dnevnom nivou u Srbiji“.

    Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov rekao je za agenciju Beta da će pozicija Srbije zavisiti od globalnih kretanja, ali da bi nedavna izjava američkog ambasadora u Srbiji Kajla Skota o karakteru Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu mogla da bude znak da se „priča diže na viši nivo“.

    „Ako bi Rusi (u niškom Centru) dobili diplomatski status, kakav ima NATO, to bi izazvalo nezadovoljstvo SAD i EU, i moglo bi da vodi ka tome da se od Srbije traži da uskladi svoju spoljnu politiku s EU“, rekao je Popov.

    On je dodao da se ni EU nije konsolidovala i još traga za samom sobom, da postoji konfuzija oko buduće politike predsednika SAD Donalda Trampa, da je na Balkanu stanje turbulentno, i da će od razvoja svih tih situacija zavisiti i pozicija Srbije.

    Koordinator Foruma za etničke odnose Nenad Djurdjević rekao je da četiri centra moći koja deluju na Balkanu SAD, EU, Rusija i Kina, imaju različite interese i vode drugačije politike prema zemljama Zapadnog Balkana što potvrdjuje i jučerašnja izjava ruskog analitičara Stanislava Bišoka da Rusija neće više imati saveznika u regionu ako se Srbija pridruži zapadnom bloku.

    Djurdjević je rekao da je postojala „sinergija izmedju gledanja na krizu u Makedoniji iz Srbije i zvanične Rusije“ i da se ta kriza u Srbiji posmatrala „kroz mogućnost dolaska albanskih partija na vlast koje će sprovodjenjem ‘Tiranske platforme’ potpuno destabilizovati Makedoniju“.

    Profesor i bivši načelnik Generalštaba Branko Krga rekao je za agenciju Beta da je put Srbije ka EU, uz očuvanje vojne neutralnosti, dobar model i „primerena opcija“ za Srbiju, i da u Uniji ima zemalja koje nisu u NATO.

    „Srbija je u dosta složenoj situaciji i bilo koja nagla promena te orijentacije mogla bi da ima posledice i na bezbednost zemlje i na medjunarodni položaj Srbije“, rekao je Krga.

    Analitičar iz Skoplja Sašo Ordanoski rekao je da u Makedoniji postoji konsenzus o ulasku te zemlje u EU i NATO i da će to stabilizovati ceo region.

    „Pogrešno je posmatranje Makedonije samo kroz prizmu albanskog pitanja, jer ono ne pruža tačan pogled na stvari koje se dešavaju u Skoplju, gde niko ozbiljan ne priča o ‘Velikoj Albaniji'“, rekao je Ordanoski.

    Dušan Janjić je kazao da smatra da je „Makedonija nestabilna, ali održiva struktura. Kažu da se Crna Gora spasla u dva minuta do 12, ulaskom u NATO, a sada se očekuje da glavni pritisak bude na Srbiji“.

    Govoreći o problemu identiteta, Janjić je rekao da „model etno-nacionalnih država“ ne može da reši probleme i da su potrebne reforme i efikasna ekonomija, a ne populizam koji nude političke elite.

    On je dodao da je vrlo opasno ne videti snagu religijskog ekstremizma, koji je našao plodno tlo u ovom regionu zbog nerešenih identitetskih pitanja, odnosno nepostojanja jasnog odgovora na pitanje „šta sam ja“ i „koji je moj identitet“.

    Član predsedništva Saveta za medjunarodne odnose pri Predsedništvu Rusije Antonijevič Bezpaljko Bogdan rekao je da se na primeru Ukrajine najbolje vidi uticaj istorijskog pamćenja na politiku i da je ono najjače oružje za dezintegraciju država.

    Bogdan je govorio o reviziji istorijskih dogadjaja u ukrajinskim medijima i udžbenicima, čiji je cilj, kako je rekao, bila izgradnja ukrajinskog identiteta i dodao da su udarna snaga „Evromajdana“ bili mladi ljudi, koji su odrasli na udžbenicima koje su pisali ukrajinski emigranti u Kanadi.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com