BEOGRAD – Izdavačka kuća „Službeni glasnik“ danas je predstavlila knjigu „Du bist Dragiša Vasić“ Jelice Zupanc u prestižnoj biblioteci „Književni glasnik“.
O romansiranoj životnoj priči jednog od najboljih pripovedača između dva svetska rata koji je likvidiran pod nepoznatim uslovima 1945. godine govorili su pored autorke, dramaturga RTS-a, urednik knjige prof. dr Gojko Tešić i prof. dr Aleksandar Jerkov.
Tešić, koji je u okviru Antologije pripovedača otpisanih iz ideoloških razloga naslovljene „Utuljena baština“ ( 1991) u nju uključio Dragišu Vasića, istakao je da
je ovo delo Zupancove „nešto izuzetno“, i zamerio je kritici i medijima što o ovom romanu nije napisala ni slova iako je izašao iz štampe pre pola godine.
On je podsetio da je njegov kolega dr Jerkov učinio podvig 1989. kada je kao urednik u “ Prosveti“ objavio Vasićeva sabrana dela u četiri toma ali ni tada se o tome nije pisalo. Izdavač je bio Žarko Čigoja.
Tešić je konstatovao da je potpuno neprimerena primedba jednog njegovog kolege da knjige ne zadovoljava kriterijume da se nazove romanom jer se previše oseća pero dramaturga.
On misli da su ovo prava vremena da se piše o književnicima koji su bili stavljeni na crnu listu iako nisu naneli nikakvo zlo ni svom narodu ni zemlji, a nisu ni sarađivali sa okupatorima.
Tešić nije zaboravio da je slavni Radomir Konstantinović želeo da piše o Vasiću 60-tih godina, ali Matica srpska nije bila spremna da to i objavi.
„Priča koju je ispricala Jelica Zupanc iz porodične i istorijske perspektive i u kojoj je na provokativan način pisala o zapitanosti nad sudbinom intelektualca, levičarski orijentisanog koji se, kao advokat bavio odbranom komunista, nije zaslužila da bude igonorisana“, naglasio je Tešić.
U ovom romanu, kazao je Tešić, Vasić je postao tragičan simbol, srpske kulture i politike razapet između levice i desnice i izrazio je nadu da će ovo delo neko pročitati na pravi način.
Jerkov je izrazio čuđenje što ni posle više od 25 godina tema o životu Vasića nije „pogodna“ kao štivo a da je Vasiću pripala gora uloga nego Draži Mihajloviću koga kulturna javnost nastoji da rehabilituje „dok jednog časnog čoveka najradije želi da zaboravi“.
„Vasić nije sporan, nije kontroverzna ličnost , Tešić i ja smo ga od 1989. vratili u srpsku književnost ali knjiga Jelice Zupanc je najbolji primer da on ‘ nije poželjan’ „, rekao je Jerkov.
Autorka je priznala da je oduvek gledala da temu Dragiše Vasića zaobiđe iako su u srodstvu ali kada joj je rođaka Tanja Vasić pokazala pismo iz prepiske njenog prodede i Vasića odlučila je da istraži njegov život jer je bila zbunjena što se u porodici nije pričalo o Vasiću.
Zupanc je kao dramski pisac napisala niz pozorišnih ostvarenja i roman „Kafkine adrese“ koji joj je doneo nagradu „Žensko pero“, kao najbolji roman 2002. godine.
Dobitnik je nagrada „Branislav Nuših“, Udruženja dramskih pisaca Srbije za najboljii dramski tekst 1985. za dramu „Crnjanski ili lako je Andriću“, Godišnje nagrade RTS-a za najbolji scenario 1995. za Isidoru.
Foto Tanjug/T.Valič, arhiva
