Bivši posrednik u dijalogu Beograd-Priština Robert Kuper izjavio je da bi medjunarodna zajednica trebalo da prihvati dogovor za rešenje kosovskog pitanja i ako on obuhvata promenu granica i razmenu teritorija.
Posrednik u briselskom procesu u vreme kada je šefica evropske diplomatije bila Ketrin Ešton rekao je u intervjuu za Radio slobodna Evropa da ne vidi mogućnost da bi promena granica imala domino efekat po BiH, dodajući da je problem Kosova jedinstven.
On je naveo da u Završnom aktu iz Helsinkija stoji da granice ne treba da se menjaju, osim ako se to čini mirnim sredstvima, sporazumno i u skladu sa medjunarodnim pravom.
Kuper je rekao da bi dogovor Beograda i Prištine značio da zajedno rešavaju problem, posebno ako to uključuje i priznanje Kosova, ali da još nema konkretnih predloga.
„Ali, znate, tu ima mnogo detalja koje treba rešiti, primerice, koje tačno teritorije su u pitanju; kako ćete povući granicu; kako ćete u to uključiti gradjane; koje druge mere ćete preduzeti da obezbedite sigurnost manjina itd. Dakle, ja mislim da je to veoma komplikovan problem, da do takvog dogovora neće biti lako doći i da će biti potrebno mnogo vremena za tako nešto“, rekao je Kuper.
Na pitanje o strahovima zbog promene granica i u drugim zemljama u regionu i protivljenju nemačke kancelarke Angele Merkel, Kuper je rekao da sve dok postoji dogovor svih strana ne bi trebalo da bude problema.
„Ako bi kojim slučajem lideri Bosne otišli do zapadnih vlada i rekli znate šta, mi smo postigli sporazum, svi se slažemo o sledećem…, nebitno je šta je to mislim da bi svi na Zapadu bili oduševljeni. Ako se, dakle, svi domaći akteri saglase o nečemu, ako se ljudi na lokalu slože, u čemu je onda problem“, rekao je Kuper.
On je dodao da ne zna da u Bosni i Hercegovini neko predlaže razmenu teritorija, ali da sva pitanja treba razmotriti pojedinačno.
„Tu bismo najpre imali mali geografski problem jer je prilična udaljenost izmedju Republike Srpske i Srbije, tako ne znam baš kako bismo to rešili. Ali, ja mislim da sva pitanja treba razmatrati pojedinačno zato što nisu sva ona ista, dakle, ne moraju svi da čine isto“, rekao je Kuper.
On je rekao da je problem na severu Kosova jedinstven. „Ja bar ne znam da na nekom drugom mestu postoji sličan, možda, doduše, postoji u Preševskoj dolini. Kako god, moja poenta je sledeća: svaka od zemalja u regionu ima svoje sopstvene probleme, mnoge od njih sa susedima“, rekao je Kuper.
Povodom navoda Vol strit džornala, koji se pozvao na poverljivi memorandum Evropske službe za spoljne poslove, da lideri SAD i EU približavaju stavove za podršku planu da Srbija i Kosovo promene svoju granicu, Kuper je rekao da su to spekulacije i „jedan avanturistički novinarski produkt, koji je verovatno malo prestigao činjenice“, dodajući da izolovanje Nemačke ne bi bila preterano inteligentna ideja.
„Taj problem treba da reše Srbija i Kosovo, nemojmo da to sad pretvaramo u novi problem izmedju Nemačke i SAD. Ono što treba da učinimo, po mom sudu, jeste da pustimo da lideri Srbije i Kosova nastave svoje pregovore, konsultujući pritom koga god žele, uključujući, svakako, i nemačku vladu i američku administraciju i visoku predstavnicu EU, a onda da vidimo sa kakvim rezultatima će izaći pred nas“, naveo je Kuper.
