Андреј Јовановић и Бојан Миловановић, бивши власници чипсаре „Марбо” нови су власници крагујевачке КБМ банке, а уговор о куповини потписан је јуче с продавцем Новом кредитном банком Марибор (НКБМ). Само на први поглед, односно по називу банке, може се помислити да Словенци продају свој огранак у Србији, међутим ради се о томе да је власник НКБМ банке од марта прошле године амерички инвестициони фонд „Аполо”, један од највећих инвестиционих фондова у свету. „Аполо” је, иначе, у Србији познат по томе што је конкурисао за куповину „Телекома”, а нагађало се да је његова понуда била и најбоља.
– Преузимање КБМ банке представља велику подршку домаћој привреди и домаћем капиталу што је уједно и циљ ове инвестиције да српску банку вратимо Србији – изјавио је јуче Драган Лазаревић у име инвеститора и додао да ће реализација купопродајног уговора трајати наредних неколико недеља, након чега ће нови власници преузети управљање КБМ банком.
Нови власници нису, међутим, саопштили за колико су новца постали власници свих акција које је имала НКБМ, а то је око 90 одсто. Уколико се узме у обзир да је прошле године Чачанска банка продата турској Халк банци за 10 милиона евра, а ради се о банци чак три пута већој, може се закључити да се ради о трансакцији од неколико милиона евра. Нови власници ће морати и да докапитализују банку.
КБМ банка, бивша Креди банка, једна је од најмањих банака на нашем тржишту са уделом од 0,3 одсто. Актива на крају септембра прошле године била је око 74 милиона евра, док је капитал износио 12,8 милиона евра. Банка скоро све време након што су је 2010. докапитализацијом преузели Словенци лоше послује, а губици су повећани након одлуке Словеније да прода матичну банку.
Андреј Јовановић познат је и као генерални директор холдинга „Моји брендови” која обједињује компаније „Имлек”, „Бамби” и „Књаз Милош”, некадашњу „Дунав храна групу”. Прошле године поменуте компанија купио је инвестициони фонд „Мид Европа партнерс”, а Јовановић важи не само за директора холдинга, већ и за сувласника у том инвестиционом фонду. Интересантно је да је и „Мид Европа партнерс” такође био заинтересован за куповину „Телекома”. Бојан Миловановић, као партнер Андреја Јовановића, води послове у вези са здравством и грађевинарством. Руководи системом „Медигруп”, која је објединила приватне медицинске услуге, кроз фирму „Дека инжењеринг” изводи радове у београдском насељу „А блок”, председник је Хокејашког клуба Партизан… Ови бизнисмени су чипсару продали компанији „Пепси”, а после те купопродаје из власти су стизале информације да су потенцијални купци националног авио-превозника. На те прозивке ови пословни људи су остали неми.
У Народној банци Србије потврђују да су овим бизнисменима дали сагласност за куповину банке. По важећим прописима који регулишу стицање власништва у банкама, стицалац може бити домаће или страно, физичко или правно лице.
– Што се тиче промене власничке структуре у КБМ банци Крагујевац НБС је по захтеву два физичка лица, пошто је оцењено да су испуњени сви прописани услови, крајем јануара 2016. године дала претходну сагласност за стицање директног власништва које би им појединачно омогућило од 33 до 50 одсто гласачког права у банци. Према прописима, наведена сагласност, која је само предуслов за стицање власништва у банци, предвиђа рок од годину дана у коме се то власништво може стећи, с обзиром на то да реализација преноса акција банке наступа након постизања споразума потенцијалних стицалаца и тренутних власника банке, односно после закључивања адекватног уговора, кажу у НБС.
Ово није први случај да бизнисмени постају банкари. Тако је АИК банка Ниш практично у власништву Миодрага Костића, власника „МК групе”, али не као физичког лица, већ преко његових компанија „Суноко” и „МВ инвестмент”.
За Словенију је раније важило да су изразити пример економског национализма, јер су настојали да компаније, по сваку цену, задрже у државном власништву. Последњих година странци су променили крвну слику њихове економије, а један од свакако бруталнијих примера је њихов банкарски сектор. Наиме, амерички фонд „Аполо” претендује да постане највећи банкар у тој земљи. После НКБМ купили су и огранак Рајфајзен банке, али се планови ту не завршавају. Иначе, НКБМ је пример како држава за банку може да добије мање него што је уложила. Држава је банку у више наврата докапитализовала с преко милијарду евра, а успели су да је продају за 200 милиона евра.
