Konstatacija gospodina Ćulibrka da premijer ne može da veruje na reč Blagoju Spaskovskom, koji je promenio sedam partija za sedam godina, koji još vodi RTB Bor, napravio je dugove od milijardu i 200 miliona evra i sad će napraviti još toliko, mislim da nije baš tako. Niti premijer veruje Sosi niti ovaj drugi veruje da ga lagao, posredi su interesi obojice. Na adresu premijera stigla je dokumentacije u masi od tonu papira i to od Instituta za rudarstvo i metalurgiju iz Boru, najkompetentna firma za ovu oblast u Srbiji, pisanija profesora Tehničkog fakulteta iz Bora i inženjera RTB Bor, to niti premijer, niti ministri, niti državni sekretari izbegavali su da shvate kao tačno. Čak nisu verovali izveštaju DRI, a verovali izveštajima Sose, šije mi ga Đura?. Vučić za četiri godine vladanja znao je da u RTB Bor upumpava godišnje po sto miliona evra, a izveštaji iz RTB Bor su pune hvale i bajkolažima. Zbog toga izjava premijera je samo besramno bacanje vruće prašine javnosti, to i deca već znaju. Do premijera su stizali izveštaji kompetentnih ljudi sa svojeručnim potpisom da je promašena tehnologija topionice, da se zloupotrebljava ta investicija, niko na to iz vlasti nije reagovao, a sada se potvrđuju te tvrdnje. Cela vlada može da plače zajedno sa Sosom, povratka nema. Loše je investirano više od četiristotina miliona evra, i umesto da se privede Sosa pravdi i da mu se konfiskuje nelegalno stečeno bogatstvo, premijer kukumavči i zamajava nas da će klečati pred kinezima kako bi spasio RTB Bor. Izgleda da je jedini spas da poveća otimanje penzija i da zadrži Spaskovskog za direktora sve dok može da hoda bilo kako. Neka se premijer priseti bogatim terevenkama, koje je priredio Spaskovski, u njegovu čast i pevao mu na uvce “Ne može mi niko ništa”. Ispostavilo se da stvarno ne može mu niko ništa.