Novosti online

Боље нормалан износ минималца, него најјевтинија радна снага

До 2023. године, према предвиђањима ММФ-а и Светске банке, БДП по главни становника Србије биће око 10.400 долара, што ће бити повећање од 44 одсто, у односу на ову годину.

Грађани Србије ће, по тој рачуници, живети све боље и стандард ће бити све виши, уверен је министар финансија Синиша Мали. Ипак, драстично повећање минималне цене рада, које је актуелно у неким земљама у региону, није добро, сматра он, јер инвеститори не трпе непредвидивост у пословању, па сада компаније из тих земаља зову и желе да преместе пословање у Србију.

– Прошле године је минимална цена рада повећана 8,6 одсто, а стопа раста економије била је 4,3 процента. То је бољитак за запослене у Србији, па ћемо са том политиком наставити и ове године – обећао је министар финансија.

Сходно томе, поставља се питање да ли Србија треба да има најјевтинију радну снагу, да би и убудуће у њу долазили инвеститори, или је можда ипак боље установити реалну минималну цену рада и тако ублажити даљи одлив радника. И представници послодаваца и синдиката сагласни су да је земљи потребна реална, односно нормална минимална цена рада, јер са радном снагом већ ионако кубуримо.

У Унији послодаваца Србије истичу да повећање минималне цене рада треба да буде реално, и то за наредну годину око шест одсто.

– То значи да минималац треба да буде реално увећан, у односу на оно што смо створили у држави. Јер, од вишка БДП-а не треба само да се повећавају расходи привреде, већ део од профита који је створила држава треба да остане и за привреду да би она могла да развија домаће инвестиције. Стога је, да би нам долазили инвеститори, боље имати реалну минималну цену рада, што ћемо и тражити на седницама СЕС-а, него најјевтинију радну снагу – уверен је Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца.

Садашња цена минималца је 155 динара, а о новом износу ће се тек разговарати. У унији истичу да су спремни да се, уколико то по рачуну Министарства финансија буде могуће, минимална цена рада повећа на износе који синдикати траже, али ипак не преко грбаче привреде.

– Тражићемо да нам се, рецимо, у том случају смањи оптерећење на плате, да се укину неки парафискални намети, на другачији начин обрачунава порески кредит… Јер, не желимо да се од повећања минималне цене рада направи убиство домаће привреде. Фактички, тражићемо да нам се компензује повећан трошак рада на који нисмо рачунали, пошто сад имамо ситуацију да на тржишту рада нема појединих кадрова, као на пример конобара, возача, мајстора… А кад их већ нема, онда ми морамо да плаћамо више оне који су ту на располагању. Зато уколико држава буде компензовала увећане трошкове рада, послодавци могу да прихвате и неке друге износе минималне цене рада – сматра Атанацковић.

И представници синдиката сматрају да је Србији потребније да има нормалну цену рада, барем у висини минималне потрошачке корпе, него најјевтинију радну снагу како би привукла инвеститоре.

– Овако како се држава сада понаша, са минималном ценом рада и потрошачком корпом, довешће нас до тога да веома брзо нећемо имати ни радну снагу, а камоли стране улагаче. Са таквим платама и минималном ценом рада можемо и да дајемо субвенције, али радне снаге неће бити, а нећемо имати ни шансу да је увозимо из окружења јер је то проблем и околних земаља – истиче Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката. Решење проблема види у томе да се послодавци ослободе огромних намета које је држава увела, а не да се до решења долази преко леђа радника.

За синдикате је шест одсто повећања актуелне минималне цене рада о којем говоре представници послодаваца – мало повећање. Сматрају да минималац свакако треба повећати, али су уверени да чак ни то неће задржати радну снагу у земљи.

– Ипак, и са таквим мерама треба покушати да би се задржали радници, јер нам реално прети велика опасност, пошто земљи већ сада недостају лекари, возачи, мајстори… Има простора и за повећање плата, пошто се власт ионако хвали привредним растом – уверена је Савићева.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh