Novosti online

Борба за неодлучне бираче: од куће до куће, од брата до комшије

Судећи по тону којим је упутио апел присталицама Српске напредне странке, Братислав Гашић, смењен с положаја министра одбране због сексистичког испада, безмало и сам у среду увече није „пао на колена”. Потпредседник СНС-а је на скупу у Јагодини молио чланове и симпатизере да појачају кампању како би та партија у трци за републички парламент освојила натполовичан број гласова и формирала стабилну владу.

„Зато вас молим да кренете од врата до врата, од куће до куће, од пријатеља до пријатеља, од брата до брата, комшије, кума, прођите за ових десет дана сваку кућу”, пренео је Танјуг молбу Гашића.

Није, наравно, он једини који прижељкује што већи одзив бирача 24. априла. Откако је Александар Вучић, премијер и лидер СНС-а, средином јануара одлучио да се распишу избори, председник Демократске странке Бојан Пајтић непрекидно понавља да ће премијера Србије срушити већа излазност, поготово до 65 одсто.

Аналитичари кажу ипак да ће евентуални масовнији одзив гласача, што прижељкују и власт и опозиција, за последицу извесно имати само јачање легитимитета изборног процеса, док је ефекат на саме резултате тешко предвидети.

Штавише, према мишљењу Ђорђа Вуковића из Цесида, иако је и предизборна кампања превасходно усмерена на неодлучне бираче, већа излазност никад се не може тумачити једнозначно јер свако рачуна да ће неопредељени гласати баш за њега.

Истраживања тренутно предвиђају да ће око 3,5 милиона гласача изаћи на изборе (нешто више од 50 одсто), али, додаје он, због тежње свих странака да придобију неопредељене тешко је предвидети сценарио ако се тај број повећа.

„На тих 3,5 милиона грађана, додатних пола милиона може да преокрене изборне резултате, али и да само ојача актуелне пројекције распореда гласова”, закључује Вуковић.

То не смета учесницима у изборној трци да упорно апелују на грађане да 24. априла не остану код куће. Штавише, „свако ко тог дана изађе и гласа то вече буде мора да буде задовољан”, поручио је јуче, такође у Јагодини, Чедомир Јовановић, лидер Либерално-демократске партије. У агитовање за већу излазност прошлог месеца укључили су се и гмизавци. Тако је један од омладинаца Демократске странке Србије у општини Стари град – поред промотивног штанда подмлатка ДСС-а на којем су грађани позивани да изађу на биралишта под слоганом: „Изађи на изборе, неће змија да те уједе” – носио питона око врата.

Овакви апели које бирачима упућују власт и опозиција очекивани су иако иза њих, наравно, увек следи скуп порука упућен онима за које странке мисле да ће их подржати, наглашава аналитичар Дејан Вук Станковић. Он сматра да на већу излазност директно неће утицати ни рекордних двадесет проглашених изборних листа, већ „перцепција јавности о кредибилитету политичара и порука које шаљу”.

„Ипак, већа излазност одражава поверење у политички актере и чини политички процес легитимним са становишта демократије и изборних резултата. Али, тешко је направити неку врсту аксиома којој странци конкретно то може да донесе корист”, каже Станковић.

Другачији сценарио заступа филозоф Владимир Милутиновић, уредник портала „Двоглед”, који очекује да ће се на биралишта, после два изборна круга на којима нису учествовали у великом броју, вратити бирачи грађанске оријентације.

„Колико видим, то ће се и догодити. Већа излазност, по мом мишљењу, много више одговара садашњој опозицији. Велики број листа не може да буде разлог за апстиненцију, напротив. На ове изборе излази и неколико нових покрета, тако да је политичка понуда богатија, а и атмосфера у друштву ми изгледа тако да би требало очекивати велику излазност”, каже Милутиновић, оцењујући да су „претходни избори с излазношћу од 53 одсто у ствари били изузетак у нашој пракси”.

Да ли би могло да се деси да вишак изашлих повећа бројност „белих листића”? Кад је 2012. вођена кампања за ову иницијативу, неважећи листићи оборили су рекорд освојивши 4,3 одсто, то јест око 170.000 гласова. Данас су сви предводници те иницијативе политички опредељени: Весна Пешић подржава ДС, а Србијанка Турајлић Левицу Србије, док су Владимир Павићевић и Весна Ракић Водинелић кандидати за посланике на листи Нове странке, коалиционог партнера ДС-а. То је један од разлога што Ђорђе Вуковић не очекује да ће број неважећих листића бити мањи од уобичајеног изборног просека.

„Њихов број никад није био спектакуларно велики и то је мало надувана прича. Неважећи листићи углавном увек износе од два и по до три одсто, с изузетком 2012. године, али ни тада бојкот није успео у осетној мери”, истиче Вуковић, додајући да је бројност намерно поништених неважећих листића још мања ако се зна да део њиховог укупног процента отпада на гласаче који су грешком поништили свој глас.

Све и да апели за већу излазност створе неку врсту протеста код људи, па се они појаве на гласању и прецртају листић, то даје одређену слику политичких прилика у земљи, али ништа суштински не мења, сматра Дејан Вук Станковић, јер, како додаје, о томе ко ће владати одлучују важећи листићи и они грађани који активно учествују у изборном процесу.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh