О демографији дела Ниша и околних села који се налази на територији Градске општине Црвени крст, обавили смо разговор с Данијелом Станковићем, замеником председника Градске општине. Заменик председника, млађи образован човек, прима нас у свом кабинету и обавештава о демографским проблемима с којима се у свом раду сусреће.
„Градска општина Црвени крст има сарадника који се професионално, између осталог, бави демографијом и популационом политиком на нашој територији. Покушавамо врло студиозно да проучимо проблем демографије и, на основу тих сазнања, креирамо своју популациону политику и системске демографске мере.“
„Градску општину Црвени крст чини око 35 хиљада становника, приближно половина у граду, а половина на селу. Обухватамо три градска насеља, два приградска насеља која су већ постала део града и двадесет једно село.“
„Демографски проблеми су израженији на селу. Многа наша села се демографки празне, слично као и у читавој земљи. Последњих година смо успели да зауставимо исељавање из многих сеоских средина, али, ипак, у селима наше општине махом живе старији људи.“
„У првом кварталу текуће године, богатији смо за око осамдесеторо деце.“
Која су демографски најугроженија насеља у Градској општини Црвени крст?
„Демографски су најугроженија села која су најудаљенија од града – Лесковик, Кравље, Миљковац, Берчинац и Паљина.“
На који начин Градска општина делује у циљу поправљања демографске слике Града Ниша?
„Поред помоћи коју пружа Република Србија и Град Ниш, и Градска општина Црвени крст пружа помоћ својим грађанима у оквиру популационе политике.“
„Свако новорођенче са наше територије добије, поред помоћи Града и државе, и ваучер у вредности од пет хиљада динара, а ради набавке потрепштина неопходних нашем новом суграђанину.“
„Сваке године, буџетом Градске општине предвиђамо средства за социјална давања и из тога се помажу породице лошијег материјалног стања с више деце.“
„Пружамо, поред помоћи коју дају други нивои власти, и новчану помоћ ради покрића трошкова вантелесне оплодње наших суграђанки. Пошто Република и Град покривају остале трошкове, наше суграђанке од Градске општине траже помоћ ради плаћања трошкова превоза и смештаја у удаљеним местима где се обавља вантелесна оплодња. Овако се, обично, додељује помоћ у износу од 30 до 50 хиљада динара, а имали смо случајева када смо помогли и вештачку оплодњу у иностранству.“
„Нагласио бих и да Градска општина Црвени крст потпуно прати политику Владе Републике Србије. Сматрамо да укупна наша политика има јако пронаталитетно дејство.“
„Упорно радимо на томе да омладину задржимо на селу. Обезбеђујемо неопходну инфраструктуру у селима, како људи не би одлазили са својих огњишта. Обезбедићемо, убрзо, пијаћу воду у три села – Палиграцу, Велепољу и Горњој Трнави, као и канализациону мрежу у Горњем Комрену, Поповцу и Хуму. Асфалтирамо локалне путеве и уређујемо атарске путеве.“
„У нашој општини има доста корисника субвенција за пољопривредну производњу, а нарочито су помогнути пољопривредници млађи од 40 година и пољопривреднице.“
„Наши напори дају резултате; рецимо, у село Кравље се вратила породица с троје деце која се бави говедарством и од тога пристојно живи.“
„Политика запошљавања и отварање нових радних места, такође повољно утичу на демографију наше комуне.“
Према подацима званичне статистике за прошлу, 2017. годину, Градска општина Црвени крст има позитиван миграциони салдо, по основу миграција унутар земље, од скромних +39 становника. Исте године, забележен је негативни природни прираштај од -198 људи. Негативна стопа природног прираштај на Црвеном крсту износи чак -6,4 промила и нижа је од негативне стопе природног прираштаја становништва у Граду Нишу (-3,6 промила). Имате ли коментар?
„Наш највећи проблем је исељавање становника у иностранство. До пре двадесетак година, било је изражено исељавање становника из наших села, али, највећим делом, у најближе градско насеље, у Ниш. Приметно је да су градска насеља у Градској општини Црвени крст, као што су Доњи Комрен или ,Бранко Бјеговић`, великим делом насељена становницима пореклом из оближњих села – из Хума, Лесковика, Кравља, Велепоља, Палиграца и других. Сада је стање другачије. Млађи свет се, и из града и са села, у великој мери исељава у стране земље, понекад и врло удаљене од Србије. Рецимо, из села Лесковик је много људи отишло у Аустралију.“
„Могу да изнесем и своје лично искуство као илустрацију наведеног. Пре неколико дана сам посматрао своју одељенску фотографију снимљену 2002. године при свршетку основне школе у Дољем Комрену. Од тридесетак мојих другова и другарица, готово половина више не живи овде, а већина одсељених је у иностранству.“
„Морамо и даље, док не буде касно, да радимо на демографији. Могућности за живот на селу има. Има доста примера породица чији су чланови запошљени у новоотвореним фабрикама у нашој општини, а баве се и пољопривредом. Када би било више радних места, задржало би се и становништво. То се лепо види у селима ближим граду – у Поповцу, Трупалу или Вртишту, на пример.“
„Оно што ме највише брине су вести о куповини непокретности у Нишу од стране Албанаца. У овом тренутку никакви проблеми у вези с тим нису видљиви, али, не треба заборавити наше искуство са Косова и Метохије.“
Ниш, јул 2018. године
Драгана Костић
Фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
