Novosti online

Брегзит: да ли ће Велика Британија иступити из ЕУ?

Ускоро ће бити одржан састанак ЕУ на којем ће постати јасно да ли ће британски премијер Дејвид Камерон добити подршку својих ЕУ колега за неке скромне реформе ЕУ на основу којих ће бити расписан референдум у Великој Британији о томе да ли да остане у Европској унији или да је напусти.

Господин Камерон ће највероватније добити ту подршку, пре свега зато што није много ни тражио — у области заштите интереса ЕУ земаља које нису чланице еврозоне; мере за поспешивање конкурентности, заштите неких права одлучивања држава чланица; и – најконтроверзнији захтев – смањење права миграната на социјалну помоћ. Наравно, битно је да је кључни актер, немачка канцеларка, Ангела Меркел недвосмислено подржала г. Камерона и његове захтеве.

Након састанка ЕУ биће расписан британски референдум, вероватно за јун ове године, с тим да ће г. Камерон (у прошлости евроскептик, а сада поборник ЕУ) и већина његових министара предложити бирачима да гласају за останак у ЕУ.

Анкете углавном показују да је већина Британаца за то да Британија остане у ЕУ, и очекује се да ће се та већина повећати кад се приближи референдум –највише због општег страха од непознатог и могућих негативних последица за Велику Британију ван ЕУ.

Међутим, такав исход сигурно није загарантован из више разлога. Значајан део бирачког тела још увек се није определио. Разни догађаји као што су могући нови велики талас избеглица, терористички напади или нова рецесија могли би да промене расположење бирача и да одлучујуће утичу на исход референдума, тј. да донесу победу онима који заговарају иступање Британије из ЕУ. Треба такође нагласити да је тренутна подршка британских бирача за ЕУ плитка и површна; анкете показују да су противници ЕУ одлучнији и чвршћи у својим ставовима.

Једно је ипак сигурно – да је огромна већина британске елите и институција за останак у ЕУ. Зашто је тако? Ради се о страху и општем губитку самопоуздања и вере у могућност Британаца да владају сопственом судбином. Нпр. индикативан је став лабуриста. Нови лидер, левичар Џереми Корбин, променио је своје дугогодишње ставове и сада заговара то да ВБ треба да остане у ЕУ. Лабуристи немају поверења да суверено одлучивање Британаца и британски парламенат могу да заштите радничка и социјална права, већ верују да то може једино да учини Брисел.

Интересантан је случај породице Бен. Покојни Тони Бен, водећи левичар, био је дугогодишњи противник ЕУ и један од вођа кампање за излазак за време референдума 1975. године. Међутим, његов син, Хилари Бен, блеровац и тренутно лабуристички министар у сенци за иностране послове, водећи је поборник ЕУ. Његов главни разлог: да би омрзнути руски председник Владимир Путин био врло задовољан уколико Велика Британија напусти ЕУ!

Иронија је да је британска елита тако опредељена пошто су противници ЕУ ти који поседују најјаче аргументе. У првом реду, ради се о демократији која је једино могућа у сувереним националним државама. Независност је кључ за постојање демократије и политичких слобода. Иронија је да је елита у земљи која важи за колевку демократије спремна да то жртвује ради ЕУ.

Демократија на нивоу ЕУ је немогућа – не постоји европски демос и не постоји европски идентитет који би били подлога демократском уређењу. Уместо одлука које доносе неизабране бирократе у Бриселу, демократски изабране владе, одговорне пред својим бирачима, треба да одлучују о економској политици. ЕУ је настала на основу погрешног уверења да независне и суверене државе штете миру и слободи. Због тога је владало уверење да је нужно да европске земље жртвују своју независност и суверенитет.

Постоје сличности између ситуације у Великој Британији и Србији. У првом реду, и у Србији се ради о страху елите од изолације и недостатку самопоуздања и вере у могућност земље да влада сопственом судбином. И поборници ЕУ у Србији морали би да се замисле шта би било уколико Велика Британија одлучи да напусти Унију. Чак ако се ЕУ у том случају не распадне, ЕУ би без Британије вероватно све више почела да личи на некакву „Велику Немачку”, и поставило би се питање да ли би Србија стварно требало да настави да стреми да постане члан такве организације.

Новинар

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh