Састанак лидера земаља чланица ЕУ и Турске, који се одржава данас у Бриселу, требало би да одговори на многа отворена питања везана за решавање проблема избеглица које прете да попут цунамија – преко Егеја и Балкана – преплаве Стари континент.
Очекивања су велика, неизвесности су многобројне и питање је да ли ће се пронаћи јединствено решење.
Турску делегацију ће на састанку предводити премијер Ахмет Давутоглу али у Анкари још не откривају до краја своје карте. „ Ми смо спремни да сарађујемо са ЕУ… али трајно решење избегличке кризе је могућно тек после успостављања стабилног мира у Сирији”, дипломатски увијено је изјавио Давутоглу после сусрета са председником Европског савета Доналдом Туском који је овог викенда боравио у Анкари.
Предстојећи самит ће бити велики тест за ЕУ, можда највећи од њеног оснивања. Појавиле су се дубоке пукотине између појединих земаља: једни подижу зидове, други не прихватају избегличке квоте, док неки зазиру од сарадње са Анкаром која сада „уцењује” и покушава да реши и друге проблеме са Бриселом. Како преносе медији у Истанбулу, Брисел ће, уколико изостане договор, предузети „алтернативне мере”, али се не објашњава шта би то практично могло да значи.
„Уколико се на самиту у Бриселу не постигне договор то ће нас одвести у пропаст”, изјавио је комесар ЕУ за избеглице Димитрис Аврамопулос, пренеле су агенције.
ЕУ и Турска су крајем новембра склопиле „акциони план” на основу кога Анкара треба да добије три милијарде евра како би ублажила мигрантски земљотрес који дрма Европу. Анкара је заоштрила став против кријумчара људима али и поред тога многи очајници и даље свакодневно, преко Егеја, некако стижу до Грчке, истина у нешто мањем броју.
У Бриселу очекују да се у првој фази број избеглица које стижу из Турске преполови са садашњих 2.000 на хиљаду дневно, а касније и на мање. Анкара наводно тражи дупло више пара и подршку да се у пограничном подручју Сирије створи десет километара широка зона безбедности где би у почетку бескућници нашли уточиштај. Та инцијатива досад није наилазила на разумевање Америке и још неких НАТО земаља, јер није јасно ко би и како контролисао те просторе, поготово што се у Сирији често не зна ко у кога пуца.
Председник Тајип Ердоган је у суботу говорио о подизању новог насеља на северу Сирије где би се збрињавале избеглице. Град би имао око 4.500 квадратних километара и у његовој изградњи би учестовала међународна заједница. „Разговарали смо о томе и са председником Обамом, одредили координате али тај план још није почео да се реализује”, истакао је он.
У Турској тренутно битише 2,7 милиона избеглица, углавном из Сирије. Бескућници и даље пристижу. Премијер Давутоглу је недавно упозорио да неће дозволити да се његова земља претвори у трајни „избеглички логор”.
У Анкари се надају да ће један број њих, већи него досад, прихватити и земље ЕУ, пре свега оне које су досад на својим границама држале подигнуте рампе за дошљаке. У противном, уколико се то бреме свом тежином свали само на леђа Турске она би у том случају могла широм да отвори своје капије и мигранти би преплавили запад континента. То је недавно, без увијања, грубо, најавио председник Ердоган.
„У сваком тренутку ми можемо да отворимо врата према Грчкој и Бугарској и да укрцамо избеглице у аутобусе. Како ћете се носити са приливом избеглица, ако не постигнемо договор”, упитао је он високе функционере ЕУ.
У Анкари изнова истичу да није све у парама, мада медији и даље шпекулишу да она тражи пет или шест милијарди евра. Према последњим извештајима и у Бриселу су почели да схватају да Турској треба обезбедити више средстава како би задржала избеглице на својој територији.
У Турској се сада од ЕУ очекује да исправи досадашње грешке и да коначно убрза процес визне либерализације за њене грађане и да „одмрзне” приступне преговоре за улазак у Унију. Они још нису одмакли од старта иако су почели 2005. године, пре свега због противљења Републике Кипар, Француске и Немачке.
