• Novosti online

    Бугари не журе с „Турским током” – почели градњу гасовода с Грцима

    Министарство грађевинарства издало је у петак грађевинске дозволе за две деонице наставка „Турског тока” кроз Србију, од Велике Плане до Ковина и од Ковина до Жабља, речено је јуче за Танјуг у том министарству. Реч је о деоници 2 Велика Плана – Жабари – Смедерево – Ковин и деоници 3: Ковин – Панчево – Ковачица – Опово – Палилула – Зрењанин – Тител – Нови Сад – Жабаљ.

    Прибављени су и позитивни извештаји ревизионе комисије за деонице 1, 2 и 3. Деоница 1 гасовода је на релацији Зајечар – Бољевац – Параћин – Ћуприја – Јагодина – Деспотовац – Свилајнац – Велика Плана – Жабари. Траса деоница је Жабаљ–Бечеј–Ада–Сента–Кањижа. Министарство је такође издало, како наводи, грађевинске дозволе за припремне радове за деонице 1, 2 и 3 и потврђена је пријава радова за деонице 2 и 3.

    До децембра би требало да буде допремљено око 50.000 тона цеви. Свака цев тешка је 5.270 килограма, а дугачка 12 метара. Гасовод ће из Бугарске улазити у Србију код Зајечара, протезати до Кањиже и код Хоргоша излазити у Мађарску.

    И док Србија увелико гради свој део, очекује се да Бугарска почне градњу у јуну, за коју се верује да ће је бити, јер без Бугарске нема ни гаса до наше земље. Занимљиво је, међутим, да је Бугарима у овом часу већи приоритет гасна интерконекција с Грчком за довођење гаса из Азербејџана.

    Наиме, како јавља АП, Бугарска и Грчка почеле су пре два дана изградњу гасовода који треба да преноси азербејџански гас у Бугарску како би смањио скоро потпуну зависност од руског гаса. Званичном почетку радова присуствовали су јуче Бојко Борисов и Алексис Ципрас. Реч је о гасоводу дугом 182 километра који би требало да почне с радом крајем 2020. године.

    Процењено је да ће ова гасна конекција коштати 220 милиона евра, а пројектован капацитет је између три и пет милијарди кубика гаса годишње.

    Др Срећко Ђукић, стручњак за међудржавне гасне прилике, каже, да је овде реч о вези националног гасног система с Јужним гасним коридором, односном гасоводима ТАНАП и ТАП.

    – Као што је познато то је пројекат иза ког стоји Европска унија. Један део гаса иде за Турску а преостале количине ка Грчкој, Бугарској, Албанији, Италији, Црној Гори и Хрватској. Србија и Северна Македонија нису на овој мапи, а на евентуалне количине гаса могу да рачунају тек после 2030. године, када се капацитет буде повећао, али под условом да буде гаса.

    На питање да ли то значи да је Бугарској важнији Азербејџански гас од градње „Турског тока”, Ђукић истиче да се никоме не жури с овим пројектом, те да је Русима апсолутни приоритет завршетак „Северног тока 2” који је чак четири пута већи од „Турског”. С друге стране, Борисов у ЕУ не може ништа да уради за „Турски ток” због избора за европски парламент и образовања нове владе у Бриселу, закључује он.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com