Оквирни договор Турске и Европске уније о решавању избегличке кризе и блокади егејског коридора изазвао је приметну забринутост у балканским земљама, пре свега у Бугарској, које би сада могле да се нађу на удару бескућника пошто они не показују спремност да се врате тамо одакле су побегли. У приправном стању су сада Бугарска, Албанија и Црна Гора, које би, после затварања македонског коридора, могле да се суоче са тим проблемом. Према најновијим извештајима из Идоменија и Пиреја избеглице не одустају да нађу друге путеве до Немачке, Аустрије, Француске или Шведске.
Софија је упутила писмо председнику Европског савета Даналду Туску, који води преговоре са Турском, у коме тражи да и Бугарска, као и Атина, буде укључена у план за заштиту спољних граница Уније. Према начелном договору, Анкара ће – по принципу један за један – примити из Грчке илегалне избеглице које немају документе, док ће у исто време земље западне Европе удомити азиланте који су у Турску побегли од рата у Сирији и могу да добију азил у ЕУ. Анкара заузврат од Брисела тражи шест милијарди евра.
„Бугарска инсистира да у тај програм буду укључене и наше копнене границе са Грчком као и поморска граница у Црном мору између ЕУ и Турске”, истакнуто је у писму које је упућено званичницима у Бриселу. У Софији се незванично тврди да ће премијер Бојко Борисов, уколико се овај захтев не прихвати, уложити вето на договор ЕУ – Турска који треба, како је најављено, да се коначно усвоји на самиту 17. и 18. марта.
Бугарска је досад углавном била поштеђена таласа избеглица које су, преко Анадолије и Егејског мора, свакодневно стизале у Грчку. Влада у Софији је још 2014. године поставила жичану ограду на 30 од укупно 260 километара границе коју сада даноноћно чувају 2.000 полицајаца и војника.
„Све земље на овој граничној линији треба да буду у ситуацији да могу да се ослоне на помоћ Уније у заштити својих спољних граница”, изјавио је премијер Бојко Борисов, а пренели су медији у региону који с великом пажњом прате даљи развој на Балкану, пошто се нашао на удару бескућника који стижу из Сирије и других земаља Блиског истока.
После блокаде балканског коридора на македонској граници код Ђевђелије, избеглице су почеле да траже нове путеве, пошто већина њих нипошто не жели да се врати тамо одакле су побегли. Према агенцијским извештајима, прве мање групе миграната из Пиреја су почеле да пристижу у гранично подручје према Албанији, у настојању да се даље, преко Црне Горе или Италије, докопају западних земаља Европске уније.
Тирана је већ у стању приправности: упутила је 450 полицајаца на границу према Грчкој и Македонији код Струге. „То подручје је под сталном контролом полиције”, потврђују у Министарству унутрашњих послова Албаније, мада се због лоших саобраћајница у тој земљи не очекује већи талас избеглица. Али, за сваки случај припремљене су и три бивше војне базе за евентуални смештај бескућника који би могли да стигну из Македоније или Грчке.
Према извештајима медија у Тирани се идуће седмице очекује министар унутрашњих послова Италије Анђелино Алфано који ће са домаћинима разговарати о „заједничком европском плану” за решавање избегличке кризе.
Најновији развој се анализира и у Црној Гори иако је та земља досад била поштеђена од таласа миграната. „Ми сада пратимо ситуацију у региону и активности које планира Европска унија тако да ћемо према даљем развоју на Балкану предузимати одговарајуће мере”, истичу у Министарству за рад и социјалну политику Црне Горе.
