Volter Benjamin je u knjizi ‘UMETNOST U DOBA MEHANIČKE REPRODUKCIJE’ pisao da se na portretima iz 19. veka usled dugih ekspozicija na fotografijama utiskuju i aure, to jest, pulsiranje tela, te da stoga vidimo poseban kvalitet na njima.
Beogradski fotograf Bugi – širom sveta poznatiji pod pseudonimom Boogie rekao nam je nešto o njegovom dugogodišnjem projektu DEMONI za koji ni sam ne zna kada će u stvari biti gotov.
O seriji fotografija ‘Demoni’ fotograf Bugi za VICE kaže:
– Za seriju DEMONI koristim tehnologiju kolodijumske fotografije, to jest, mokri proces iz 1870-tih godina. Ovaj proces je korišćen kratko, dvadesetak, trideset godina, pošto je bio dosta nepraktičan, a i otrovan. DEMONE sam radio u dvorištu svog studija na Dorćolu, a ploče nalivam i razvijam u podrumu, klasičnom beogradskom podrumu, punom paučine i prašine, nikad očišćenom.
Pročitajte i VICE intervju sa Bugijem: To što je neko na dnu, ne znači da je manje vredan od mene
Od samog početka sam primetio neko čudno ludilo na fotkama, kao da kombinacija dugih ekspozicija (idu i do par minuta) i ‘nesavršenosti’ pri nalivanju ploča i razvijanju izvlači iz ljudi nesto onostrano, demonsko, čudno, ni sam ne znam kako to da objasnim. U dosta slučajeva, rezultati su bili da se naježiš, tako da sam seriju nazvao DEMONI. Ponekad se dogodi da ploča ispadne skroz crna, desi se da neko dođe na slikanje i jednostavno nema šanse, sve ide naopako. Obožavam tu slučajnost koja prati ovaj proces, nemoguće je da dve ploče budu iste.
Pogledajte Bugijeve DEMONE:
